Učitelj

215 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

више убости, него ли што те ја убодох.«“ Научите га, како ће да узме иглу и остави у игленик и можете сасвим да. будете на миру, када видите, с каквом ће пажњом и опрезношћу то да изврши. Да ли је то боље, или да кријете од њега ножеве, ножнице, и др. дотле, док не дође доба разумевања % Развијање тога разумевења је Ваша дужност. Способност пак руковања с тим предметима доћи ће доцније поступно. Рецимо да се Ваш синчић удари ногом о сто. удете, — реците му, — када идеш око стола или клупе треба добро да се ухватиш за крај и тада се нећеш ударати.“ Гледајте, да дете то испуњава; тада и Вас неће много узнемиривати својим плачем.

Може бити, да Вам овај пут изгледам и сувише прозаичан и зачудићете се, што одлазим у „ситнице“. Штована госпођо, у васпмтавању нема ситница. Хоћу само да Вам нагласим шта се може у васпитавању постићи на начин, који Вам сада описах 1. Ваше ће дете постати разумно, тиме, што ћете га довести у положај да све дозна, што му треба, да све искуси. %. Тиме ћете га научити да се само може сачувати од малих опасности и тиме ћете пробудити у њему поверење у самога себе, — свест о својој сили. „Пећ, нож, ножнице не могу ми ништа наудити, ако се ја од њих пазим !<“ 3. Ви ћете тиме да задобијете велико поверење код детета; оно ће увидети да је оно, што му мајка каже, истина а тиме и то, да се за љ' старате. Такво поверење са стране детета је основица за дечју послушност. Дете ће Вас и у другим случајевима слушати, па макар и не знало циљ заповести. На послетку 4. Дете осећа зависност према Вама и према свима одраслим у опште. Оно увиђа, да не зна како ће да поступа с ватром, ножем. иглом; дакле то треба мајка да чини Тиме је положена основица за развијање осећања благодарности. Гледајте, да с дететом поступају и други у истом духу. -

Али и поред свега тога. ипак ће бити много непријатних случајева. Ако се дете удари, убоде или ожеже, само ће му се рећи; „ти си сам крив за то, јер си знао, како се од тога можеш сачувати.“ У таквим случајевима забавиље чине велики грех, што т. р. систематски навикавају дете на осветољубље. Оне жале дете, кад се удари, па почну као да плачу заједно с њим, говорећи: »0ох ти рђава столице, што си моје дете ударила; удри је, сине, штапом !<