Učitelj

одиграли су своје; из тога се види, да су они већ научили на непослушност свога детета и ништа друго и не очекују од њега. Свакојако они нису испуњавали своје претње, или бар не у ређим случајевима, иначе би се дете поправило те би и нове претље биле непотребне. Ако будете вашем сину каквом казном запретили, то је и извршите, па ма колико од ње болело. Ако, будете опрезни са претњом, јер су претње често и такве врсте, да се не могу извршити; пре него што запретите, размислите о томе. „Ако не будеш одмах послушан, то не ћеш с нама ићи да се шеташ« _вели отад. Претња не помаже; дете мора остати код куће. „Али“, вели матер, не може он три часа код куће да седи затворен! Шта му се све може догодити!2 — „Онда може данас још сада да. иде“, вели отац, „али други пут ћемо га са свим затворити!« И како се радује добро дете: та оно је сада баш научило, да други пут са свим, за цело, мора поћи с њима у шетњу, јер га несмеју оставити код куће. Такве непромишљене претње изазивају истина врло комичне сцене, али сарањују даље и даље. ауторитет роДдитељски. Допустите ми, да ово писмо завршим са много пута изношеном наломеном: „Правилно васпитавано дете после четврте или пете године не ће никако изазивати потребе, да ради непослушности буде кажњавано т; ј. не ће бити више непослушно.“ —

МЕ

Јесте ли кадгод видели какво са свим самовољно дете Гледајте малога Перу; сав је умрљан у лицу од плакања, “ преко дица му се котрљају сузе и ба оним се небдписаним развратним изразом лица, који карактерише самовољу, дерња уја хоћу мама да ми да јело, а не служавка, ја, хоћу од маме!« И мира нема у кући, док се његово захтевање не изврши т. ј. докле му мати не да јело. Отац и мати се радују томе детињем начину захтевању и мисле: „Тај ће једном бити прави муж, тај зна да употреби ствари на, своју руку!“ Такве се сцене понављају више пута дневно. Хоћу да вам испричам, ко је у томе детету створио такву самовољу, јер му то није урођено и ако је већ у првој недељи свога живота, самовољно дречало, ако му је- било задовољство при љуљању украћено. Да су га још онда оставили нека, дречи! А када је мало поодрасло, могло се