Učitelj

Ова велика учионица, о којој ћу и говорити овде; дугачка преко 30, широка скоро 20 а висока 6 (ако неи више) метара; декле, у квадратури је износила више од 600 квадратних а преко 3600 кубних метара. На средипи западног зида беху велика, двокрилна врата, а на три остала зида, 20 и неколико великих прозора. На источној страни пак учионице беше једно, на неколико степеница уздигнуто, дашчано уздигнуће, ограђено високим, затвореним (такође датпчаним) доксатом, те се човек једва из њега види кад стоји. Оно је начињено кад и школа, јер је зид на том месту испуштен у поље, а и прозори су му виши од осталих.

Ово је уздигнуће у самој учионици служило за малу канцеларију, а зваху га „чардаче». У њему су се наставници одмарали и понекад нешто писали, ту примали госте ако би за времо часова, дошао који у школу, а ту лети у подне и — спавали. Простор испод «чардачета> био је ограђен изрезаним дашчицама, а на, малим вратанцима беше реза за катанац. То беше «апсанче“, у које су наставници апсили ђаке, а ту су по некад бацали и ђубре из школе те се беше намножило у њему пацова. У њему беше мрачно, јер је на оне мале рупе, које су сачињавале оне изрезане дашчице, улазило врло мало светлости.

И она друга, обична учионица, која и данас, онака иста, служи, имађаше веома много прозора (данас су многи зазидани), али није имала. учардаче» и «апсанче.» .

Новоподигнута пак, трећа учионина била је по простору најмања, те је за то и зваху умала чкоља» +

Тавани свуда беху по турском стилу. Даске су приковане за греде таванице оздо а на саставу сваке две даске била је лепо изрезана летвица, те су тавани изгледали чисто шарени Оваки таван Турци зову «асма-таван.»

Оваке беху ове три учионице до ослобођења велику учионицу преградише зидовима и од ње начинише три обичне учионице са једним дугачким ходником, из којег се улази у њих!! И тако сад те три учионице, као и оне прве две, раде и дан данас.

Мамештај

~ У великој учионици беше овај намештај: 20 и неколико веома дугачких клупа, две велике и неколико малих (за зид) црних табала, један необично велики сто, две три столице, једна слика и мноштво уоквирених таблица, које су биле више од по метра високе (јер су својом дужином стајале усправно), али су оне на неколико година пре ослобођења уклоњене. Таблице те биле су од дебеле хартије са простим дрвеним рамом, а на њима бу била исписана сва слова, велика и мала, па онда слогови, речи и реченице (посебној, и на њиму се ђаци вежбали у читању. Још је до самих врата стајало једно сандуче, на којем је седео цензор, кога онда зваху «дверник“ (а неки и дзверник),“% што би данас значило вратар. Клупе су биле веома просте, јер су озго имале само једну даску 34, наслон књига, а не и за остављање као данас. На десном крају сваке клупе била је, поред седишта, прикована друга једна даска, која је дужи-

# У оно време у Лесковцу бу звали школу. — «чкољај, а у Шумадији и данас зову чкола. #Ж од двери — врата.