Učitelj

СИГУРАН ЛЕК 945

једном речи: беше то тип правог српског свештеника, орпског „попе“, који је више освајао срцем него науком. Ја, сам се много користио његовим саветима. Један пут, кад бејах у једној мучној неприлици због једног ђака, што је од школе бегао, исприча ми он ово из свога живота.

„Учитељу благи“, — тако ме је обично звао — немој тако сагињати главе; свему има лека. Док је Бог створио болест, створио је и лек; само треба видети од куд болест долази, па кад то сазнаш, лако ћеш и лека. наћи. И ја сам ти у детињству од те болести боловао, па ме излечише. Слутај, како је то било! |

Ја незнам да ли је било веће материне мазе од мене. А мазан сам био за то што сам био јединче. Оно отац и мати ми имађаху још деце, али помреше па остах сам као зеница. Е, па, јединче, па још болешљиво јединче — зар има горе несреће! Више сам ти дана провео у наручју материном него на својим ногама. Све у кући, почев од оца. па до слуге, беше готово да ми сваку жељу испуни. И сад · се сећам како се одмах морало клати пиле кад би се мени прохтело да једем „батаке«“. Ако то нису учинили, онда сам се толико дерао док нисам онесвеснуо или се заценио од кашља тад би се узбунила сва кућа; све би се искупило око моје постеље и брижним погледом пратило сваки мој покрет... -

А ја, од беса, већ не знадох шта радим! Жмурио сам, стењао, јечао, дрхтао, цвилио као гуја у процепу, и триста чуда од себе градио. Знао сам да ће ми се за то чинити све што будем зажелео.

Сећам се да једанпут покојни отац рече:

— Вала, Боже 'прости, и то дете !...

А покојна мати задрхта.

— Ћути! рече. — Немој свога порода клети!

— Не кунем, Стано, брате, ама ово ништа, не ваља!

— Ја једва чекам да пође у школу! Учитељ ће то зло излечити — рече мати... | - ;

Све дотле ја сам и сам хтео да идем у школу; али од тога дана ја сазнадох да је ово што ја чиним „зло,“ и да ће учитељ ово узло лечити“. Па ми се одби школа од срца. Видео сам једног дана кад Крсманија чича Јев-