Učitelj

946 ЗАВАВА И ПОУКА

тина дозва моју мајку и показа јој, како је учитељ њенор Перу изударао... сав је био модар као чивит.

Од тога дана ухватим ја такав страх од школе, да сам био вољнији и да ме свега на парчиће исеку, него да прекорачим онај праг. Никако ми она модрина не силазаше с очију... Чим ког ђака сретнем ја га питам: је ли био бијен; а кад ми каже да није, ја сам мислио да лаже.

Дотле сам био безбрижан, али од тога дана обузе ме брига. Одем у вајат, или у воће, па седнем и по читаве сахате ћутим премишљајући: како би ме то могло обићи. Знаш ли да ме такав страх ухвати да по вас дан ништа не окусим; и кад ме мати нађе, ја станем стењати и цви"аити како ме боле глава, како имам несвестицу, како ме пробада с леве стране — чуо сам да је лева, страна. опаснија кад човека пробада — како не могу да дишем, и триста чуда измислим...

Тада се узбуни сва кућа и све живо полети да ме лечи. Врачаре умећу“ воду, веле »„нагазио“, па ме умивају и запајају оном водом, дају ми равне траве да би излечиле ову или ону болест. И ја сам све то је и пио само да не идем у школу.

Најопасније сам боловао кад ђаке уписују. Тад се по вас дан не разбирам. Једнога дана рече опет отац матери:

— Баш нам се не да! Хтедох да га пишем у школи, да бар он не буде слеп код очију, а оно — ето...

— Ћути, Ђоко. па до године! Не ће прематорити, тек му је десета годиница....

ж ж ж

Прође и та година. И деси се онако нешто чему се обрадовах. Умре нам учитељ. Мени нешто мило као да сам што год добио.

»Нека га нек' умре! А што бије децу #... мислио сам.

Али не прође ни месец дана а дође други учитељ. Црномањаст, око црно као зифт, па брада и бркови све се преливају и сјаје од црнине. Ама беше весео и разговоран. Дошао једанпут с оцем кући па се шали са свима. Здовну и мене....

Идем а срце ми лупа као у зеца. Нешто ме стаде гушити па лепо обневидех; али му приђох. |

«

је

ацил вв навео у