Učitelj

СИГУРАН ЛЕК 9471

А 4

— Како име теби — упита милујући ме по коси и“ образима.

— Коста — прошаптах.

— Коста... То је лепо име. Па што ти, море, не идеш у школуг

__ Болсетан је, г. учитељу — Резо мајка.

— Па неће он у школи земљу вући. Ако је мало 60лешљив то ништа не смета!

— Па вала учитељу, ако Бог да здравља, даћу ти га од јесени, па Бог ти, а душа Ријо:

Мени се осекле ноге.

— Тако, брате! Па ћемо ми лепо засести па научити читати и писати... Шта велиш, Којо!%... Друкчије ће то _бити кад ти узмеш па читаш оцу песмарицу, па рашчитоти наредбу што је од власти добије — отац ми је био кмет __онда ће и њему лакше бити!

— Вала, учитељу, волео би му то него Бог зна шта! Несрећа је то бити неписмен човек!... Добијем ону наредбу ша морам по читав сахат да чекам док ми ћату нађу да видим шта власт хоће!... Да ми би дочекати да се само уме потписати, чини ми се свануло би ми!...

Учитељ ме још мало помилова, а кад се с оцем заговори, ја побегох на поље.

„У школуг!... Никад!“ — помислих.

Али, морам признати, учитељ ми није био мрзак; па како му је бела и мекана, рука!... Па онако и лепо разговара!... Стојим тако у дворишту а он изиде из конака па викну.

—- Деде, ђаче, донеси ми чашу воде.

Ја у кућу, завирим у долапои нађем чашу, па наспем пуну воде те потрч' учитељу.

— Е, жив и здрав био! Баш ти хвала! — рече они испи у кап.

— Море, шта ти вреди бити учитељ! Ето ти и мога Косту провредни! — рече отац.

— А... не дирај ми ђака! Видећеш ти како ћемо лепо ја и он... само док пође у школу !...

И, не знам шта би, тек ја му лепо погледах у очи, а он ме погледа некако мило, бар се мени тако чинило...

Цео тај дан био сам у неком бунилу. Да ме је отац упитао: би ли ишао у школу, ја не знам шта бих одгово-