Učitelj

248 ЗАБАВА И ПОУКА рио! Једно знам: да, док не видех учитеља, нисам хтео чути о школи, а сад — сад би се промислио!

Тога дана пред вече видим ја Перу чича Јевтиног, баш се враћа из школе.

— Стан'-де, Перо!

Он стаде,

— Одакле идеш 2

— Из школе.

· — А јеси био бијенг

— Што — упита ме он и зину.

— Па онако... зар те није тукао учитељ7

— Што да ме тучег...

— А како онај прег У

= | онај јео друго. --

— Зар овај не бије2..

— Још никог није истукао од како је дошао.

Мени нешто спаде с душе.

- Тога вечера сам сањао све некакве велике књиге, и учитеља, како ме милује, и како ми отац доноси некакве велике хартије и вели: „на рашчитај«...

Од тога дана све се у мени поремети. Чим видим ког ђака а ја њему као да ми је нешто свој. Питам та шта учи, уме ли да чита, и онда га натерам те ми чита. Па ми дође жеља да и ја тако читам !...

»Е хоћу у школу!“ — почео сам сад мислити.

И седим по вас дан те премишљам: како ћу изучити књигу, и како ћу читати и ове дебеле књиге, и певати у цркви... и већ несмем сад ни да ти причам каквих сам се лудорија намислио. -

Једног дана отац се спрема у чаршију а ја скочих из постеље.

-— Спавај! Још је за те рано. — рече ми он.

— Бабо, молим те, купи ми Буквар! — рекох.

— Шта велиш 7!

— Купи ми Буквар!

— Хоћу, роде! — рече он пун радости.

И тога вечера донесе ми Буквар...

Ж ж ж

_Буквар!... У дугу дану гледао сам она шарена слова као да су жива преда-мном.. Отрчим тек Пери да ми он