Učitelj
248 ЗАБАВА И ПОУКА рио! Једно знам: да, док не видех учитеља, нисам хтео чути о школи, а сад — сад би се промислио!
Тога дана пред вече видим ја Перу чича Јевтиног, баш се враћа из школе.
— Стан'-де, Перо!
Он стаде,
— Одакле идеш 2
— Из школе.
· — А јеси био бијенг
— Што — упита ме он и зину.
— Па онако... зар те није тукао учитељ7
— Што да ме тучег...
— А како онај прег У
= | онај јео друго. --
— Зар овај не бије2..
— Још никог није истукао од како је дошао.
Мени нешто спаде с душе.
- Тога вечера сам сањао све некакве велике књиге, и учитеља, како ме милује, и како ми отац доноси некакве велике хартије и вели: „на рашчитај«...
Од тога дана све се у мени поремети. Чим видим ког ђака а ја њему као да ми је нешто свој. Питам та шта учи, уме ли да чита, и онда га натерам те ми чита. Па ми дође жеља да и ја тако читам !...
»Е хоћу у школу!“ — почео сам сад мислити.
И седим по вас дан те премишљам: како ћу изучити књигу, и како ћу читати и ове дебеле књиге, и певати у цркви... и већ несмем сад ни да ти причам каквих сам се лудорија намислио. -
Једног дана отац се спрема у чаршију а ја скочих из постеље.
-— Спавај! Још је за те рано. — рече ми он.
— Бабо, молим те, купи ми Буквар! — рекох.
— Шта велиш 7!
— Купи ми Буквар!
— Хоћу, роде! — рече он пун радости.
И тога вечера донесе ми Буквар...
Ж ж ж
_Буквар!... У дугу дану гледао сам она шарена слова као да су жива преда-мном.. Отрчим тек Пери да ми он