Učitelj

СИГУРАН ЛЕК . 949

што год покаже, и он ми показује. И, видео сам, није ми ништа било тешко! Одем у вајат па по вас дан учим оно што ми је Пера показао, па сутра опет друго...

Па онда још ми нешто однесе срце. Једног лепог дана видим ја где оде учитељ с ђацима у шуму, па ђаци певају, а он се шали с њима... Ама, памет ми оде за њима !

— Е, морам бити ђак! — рекох.

И кад дође јесен, ја први у школу!

Пуна она школа деце. Они старији весели, играју се, шале, разговарају, а ми, новајлије, ћутимо, не смемо зуба обелити. Кад учитељ уђе у школу ми више мртви него живи. Он прилази сваком, разговара се с њим, пита га како му је име и презиме, пита за оца, матер, браћу, сестре, стричеве, стрине, ујаке — једном речи за сву родбину. Неки му одговара неки не зна. Он му каже, или помилује, или се насмеши.... -

Ја знам кад је мени пришао како лепо обневидех од неког страха, али ме брзо то пређе; после сам разговарао с њим као и са сваким другим. Он ме помилова по глави и рече:

— Кажем ја: да Која зна !...

И играли смо се, и разговарали, па почесмо и учити. Ја сам нешто знао, али сам онда видео да је то ништа, па ми криво. Истрчим се тако:

— Знам ја:

— Кажи!

Ја кажем.

— Није — вели он.

Ђаци ме погледају, а ја у земљу да пропаднем!

Једнога дана рече ми: 5

— Не истрчавај“толико! Пази! Ако што не знаш, слободно ме запитај! |

Али мене стид да питам њега, него тек нађем кога другога. -

— Не ваља, Којо! Ниси добро казао!... Кад не знаш — питај ме, сто сам ти пута рекао !

__И тако ти се ја, мојом брзоплетношћу, дости пута осрамотим, па ми после криво кад ми се ови други почну смејати.

Тако је то ишло из дана у дан. Ја се већ почех љутити на толике опомене; сву сласт што је имадох, загорчаваху ми те опомене. И, још нешто. Учини ми се дами