Učitelj
КО сл –—
СИРУРАН ДЕ
Свако вече сам стрепећи прекорачивао праг кућни очекујући да једанпут плане....
Видео сам и на оцу и на матери да знају нешто, па вам се све чудио што ћуте. Још чудније ми, беше што сам знао колико ми је отац плаховит; видим га гута али не вели ништа. _
Једног дана, баш је била недеља, отац нешто разговара, с матером пред кућом, а ја се загледао у ластино гнездо под стрехом. Мисао ми отишла Бог те пита где. Ја, се занео, а бахну учитељ.
— Помаже Бог! — рече.
— Бог ти помогао! — одговори му отац.
Мени се одсекоше ноге. Отац ме погледа, па видећи да стојим рече.
— А зар не ћеш учитеља у руку“
— Ја пођох; он ми пружи руку, па пошто је пољубих, окрете се оцу.
— Чији је овај мали“
— Бог с тобом, учитељу !
— Збиља, чији јег
— Зар не познајеш свога ђака # -
— Аха, јест!... Видиш колико је израстао! Нисам га видео одавно !....
— "Ја се сав охладио.
— Како: ниси га видео 2
— Џа од кад га не шаљеш у школу. Има више од месец дане... |
(Отац и мати погледаше се, па окретоше очи на мене. Мене ухвати најпре некакав страх, онда, не знам шта ми ба, наљутих се; у тренутку омрзнух учитеља, јер се учини да се он с њима договорио да ме овако осрамоте, па погледавши пркосно оцу у очи рекох:
— Па јест! Ја нисам ишао у школу; и не ћу никад ићи! Убиј ме, ето, не ћу!
Отац плану и пође мени, али га задржа поглед учитељев.
— А што, Којо, зар не мариш за школуг — упита, ме благо. — Не марим! — рекох пркосно.
— Да не волиш бити ратарг — Јесте, то волим! — Па ето, кмете, Која воли да буде ратар.