Učitelj

ДИГУРАН ЛЕК 3 953

ништа — радим ја... Све пазим да само добро окопам а да не повредим кукуруз...

Свршисмо цбп и почесмо други. Дан поче освајати а сунце пећи. Зној ме облевао све више, а прашина ме поче гушити. Али се држим ја — не попуштам !..,

Кад почесмо трећи цеп, ја збацих пршњак о леђа, врућина ми. Али се не предајем лако. Стискао сам ону пусту држаљицу па из све снаге ударам. Морао сам: тврда земља, запекла се као цигла, па одскаче мотика, од ње... (Осећам како ми длани горе па чак и неки бол по јагодицама на претима, али не ћу попустити — волим умрети!... Вода ме свега облила; кошуља се прилепила за тело, а зној капље с чела на земљу...

— Их, ал би се ти ознојио! — рече стриц.

— Врућина! — рекох загушено.

_ Па шта ти мислиш данас кад припече; ово је још јутро... -

Ја не одговорих ништа, али задрхтах.

_- Па кад воли да буде ратар: — рече Сима слуга.

— Ја бих, Бога ми, волио седети у хладу, па држати књигу, а он, ето, воли ово...

— Па ово је благословен посао! вели стриц.

— Не велим да није, али оно је згоднији.

(0, мајко моја, ал сам ја награисао |...

'Гаљао сам некако до ручанице, али онда. клонух. Лепо ми дође да легнем! Не могу више да држим држаљицу у рукама/...

Отац ми дође с ручконошом. Погледа својим соколовим оком по нама, прегледа шта смо урадили, па викну:

__- Уја! -

Сви затурише мотике на рамена, а ја моју оставих на копању.

— Шта је, морег — упита ме.

— Бабо! — викнух бризнувши у плач — дај ме, ако хоћеш, да ти учим и „благосовију “! |

Он се само насмеја....

Био сам најбољи ђак! И гимназију и Богословију свршио сам с одликом, а ето, као што знаш, ни сам ни лош ратар. Али данас велим, паметно је нап народ рекао: Сваком злу има лека! Само се треба поразмислити као што је то мој учитељ учинио ! Бог да га прости 1 1. М. Веселиновић

____-___-«фе-===—————-————