Učitelj
ДИГУРАН ЛЕК 3 953
ништа — радим ја... Све пазим да само добро окопам а да не повредим кукуруз...
Свршисмо цбп и почесмо други. Дан поче освајати а сунце пећи. Зној ме облевао све више, а прашина ме поче гушити. Али се држим ја — не попуштам !..,
Кад почесмо трећи цеп, ја збацих пршњак о леђа, врућина ми. Али се не предајем лако. Стискао сам ону пусту држаљицу па из све снаге ударам. Морао сам: тврда земља, запекла се као цигла, па одскаче мотика, од ње... (Осећам како ми длани горе па чак и неки бол по јагодицама на претима, али не ћу попустити — волим умрети!... Вода ме свега облила; кошуља се прилепила за тело, а зној капље с чела на земљу...
— Их, ал би се ти ознојио! — рече стриц.
— Врућина! — рекох загушено.
_ Па шта ти мислиш данас кад припече; ово је још јутро... -
Ја не одговорих ништа, али задрхтах.
_- Па кад воли да буде ратар: — рече Сима слуга.
— Ја бих, Бога ми, волио седети у хладу, па држати књигу, а он, ето, воли ово...
— Па ово је благословен посао! вели стриц.
— Не велим да није, али оно је згоднији.
(0, мајко моја, ал сам ја награисао |...
'Гаљао сам некако до ручанице, али онда. клонух. Лепо ми дође да легнем! Не могу више да држим држаљицу у рукама/...
Отац ми дође с ручконошом. Погледа својим соколовим оком по нама, прегледа шта смо урадили, па викну:
__- Уја! -
Сви затурише мотике на рамена, а ја моју оставих на копању.
— Шта је, морег — упита ме.
— Бабо! — викнух бризнувши у плач — дај ме, ако хоћеш, да ти учим и „благосовију “! |
Он се само насмеја....
Био сам најбољи ђак! И гимназију и Богословију свршио сам с одликом, а ето, као што знаш, ни сам ни лош ратар. Али данас велим, паметно је нап народ рекао: Сваком злу има лека! Само се треба поразмислити као што је то мој учитељ учинио ! Бог да га прости 1 1. М. Веселиновић
____-___-«фе-===—————-————