Učitelj

С

254

ДОПИСИ

дописи

Левач 20 окт. 1897. год. — (Овогодишњи успех у настави у овом срезу. — (О оправци школских зграда и набавци к књига за све ђаке. Нешто о продужним школама у овом срезу. — Кратки извештај о једној ђачкој читаоници. — Судбина једне празничне школе. — Школске баште

у овом срезу. — Обновљење збора. — Новоотворвна школа.).

Да основна настава у нашој Краљевини, из године у годину, све боље напредује, то ће потврдити сваки, који је иолв посвећен к познавању наших основних школа из ранијег и садашњег доба. По себи се разуме да заслуга, за то припада нашим учитељима, који су потпуно схватили своју дужност, и врше је с пуно воље и пожртвовања. И поред свих тешкоћа, неприлика и незгода, о којима имају у свом послу да се боре, они ипак корачају напред. То им признају и они, који им нису најбоље наклоњени, а то тврди огромна већина министарских изасланика, који се шаљу на крају сваке школске године, да оцене успех у настави и рад учитељски. — Наша држава може данас радом својих учитеља само да се похвали, а никако да се покуди; јер то су скоро једини њени органи, који, потпуно појимајући свој позив; гледају да је скоро у сваком културном напр тку шго више и што бољи потпомогну; то је скоро једини чиновнички сталеж, који се труди да буде прави учитељ сем деце још и народу свом, и да на своја нејака леђа носе сем просвете још привреду и др. Да ли му је наша држава за то благодарна, је ди га за то наградила; како и са колико; — није наше да овде речемо; то нека кажу крманоши наше државне управе .....

Успех наставнички у раду свом, у прошлој школској години, био 1е овде одличан. Јер од 15 наставника и 7 наставница, што их у овом срезу има, само је двојици (једном наставнику и једној наставници) оцењен рад као врло добар, а свима осталима као одличан. Треба ли бољег доказа да. учитељи српски данас својски раде свој посао; — Заиста не, јер кад је овакав успех учитеља у забаченом Левчу, онда ће свакојако бити такав и по другим крајевима наше отаџбине, па ако не још и бољи. На овом месту да напоменемо још и ово, да је пр. шк. године за преглед школа у овом крају био одређен г. Димитрије Тричковић професор из Крушевца. Човек. који потпуно познаје цосао за који је одређен, и коме су, у тактици и надзорничкој практици, ретки. Кад би овако разумевали свој посао и остали гимназиски професори, онда заиста не би имао ко шта рећи противу постављења истих за школске надзорнике. — Да кажемо још, да су скоро сви левачки учитељи стручно спремни људи за тај посао, јер од њих 22, седам наставница свршиле су нашу Вишу Женску Школу у Београду, тројица су свршили Богословију, а 12 нашу Учитељску Школу; сви су пак положили учитељски испит, и то 18 са врлодобрим успехом, % са одличним и % са добрим успехом.

Једна од најглавнијих наставних сметња без сумње је питање о благозременој оправци школске зграде и набавци ђачких књига и других школских потреба. Само о том питању готово сваки министар просвета (а,