Učitelj, Jan 01, 1898, page 74

400 ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Шта би Аустрија рекла кад би друге народности овако слалв новчане. потпоре својој браћи, кад би се из суседних земаља овако исто браћа потпомагала; Али да, то могу само Немци. Кад би то исто чинила која друга народност, био би опасан противник ко шаље, а велеиздајник ко прима. Немцима се пак све може, јер су Јевреји давно престали бити Богом изабрани народ. Сад су то Немци. б

А шта да рекнемо о ономе како немачки просветитељи мисле о борби која се данас води у Аустрији% То њиховој памети страшна је тиранија у Чешкој у том, што се хоће да знају чешки они, чиновници који имају посла с људима чешне народности. Они веле да је то неправда, а правда. би била кад би хиљадама чешког народа морало учити немачки за љубав: ненолино чиновника, место да њих неколико науче чешки. Тако, дакле, мишљење истичу и бране ти хваљени немачки просветитељи, то онџ траже данас на крају деветнаестог века!!

Јесте о себи раструбили лепе гласове, господо просветитељи немачки, али сад почесте показивати и наличје своје. А гледајући вас сада са обадве стране, ништа друго не можемо рећи, него само узвикнути : Живели Словени!

лични гласови

За добротворе Учитељског Удружења са улогом од 100 динара уписали су се: 5

1. Г. Тодор М. Јовановић, трговац из Ваљева;

2. Вељко Бошковић, гостионичар из Београда.

За утемељаче са улогом од 50 динара уписали су се:

1. Милован Јевтић, учитељ у Тополи;

2. Џерка Јаковљевићка, учит. у Београду ;

3. Љубица Јакшићева, учит. у Кривом Виру;

4. Крушевачка Певачка Дружина са улогом од дин. 83.70.

Нека је.топла захвалност свима овим добрим људима, који се овако сећају Учитељског Удружења и помажу га! 5

+ Милан Кобали. — Нашу браћу Хрвате задесио је тежак удар. смрћу пок. Милана Кобали-а једнога од младих педагошких писаца и врлих родољуба. Покојни Кобали је био и вредан поборник српско-хрватске слоге: и братскога споразума. Свима нама који смо били на Шабачкој Учитељској Скупштини и данас стоје дубоко урезане дирљиве речи, које је покојник у поздраву своме изговорио нашим учитељима.

" Упокојник је био тајник хрватско-педагошког књижевног збора и члан одбора савеза, хрватских учитељских друштава. Умро је у 57 години своје старости дана а сарањен је 7 децембра тек. год.

Бог да му душу прости,

Учитељи ванредни чланови Просветног Савета. Г. Министар просвете изволео је поставити за ванредне чланове Гл. Просветног Савета за ову годину четворицу учитеља, и то из Београда: гг. Ђоку Ивковића и Јов. Максимовића а из унутрашњости: гг. Васу Љубичића и Милована СОлеп-' чевића. Честитајући овим нашим друговима ово највише одликовање учитељеко не можемо а да не дамо израза захвалности Г, Министру Просвете што је ове године поставио четворицу учитеља за чланове Пр. Савета.