Učitelj
#
718 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ
успеху читања, ученици су мало по мало прелазили к писању. У почетку они су се вежбали за писање на дашчицама покривеним зеленим воском, које су замењивале нагле садашње таблице и тек после тога, пошто су задобили потпуну слободу руку, почели су им показивати начине калиграфије пером на пергаменту; но то је већ била особита вештина, која је била близу до цртања.
Важан предмет предавања било је певање, но научити се правилно читати ноте било је готово немогуће, пошто су све те црте, куке и тачке, које метуте над текстом, показиваху само нејасну слику повишавања и спуштања гласа у мелодији, а нису никако могле показати разлику интервала. „Наши красни учитељи певања — пише монах Њуј — могу певати са својим ученицима, ако хоћете, сто година из дана у дан, а опет никако да не науче ни један мали антиФон, ако им га не покажу; забадава они утроше на ту кукњаву толико времена, да би се за то време могле научити све светске и духовне песме.“ Одкриће (проналазак) Ђуја, које је он учинио у почетку ХГ века, сасвим је олакшало учење певања, али при средњовековном конзерватизму, оно се развијало врло споро. И самога Ђуја сабраћа калуђери само што нису прогласили за је-
"ретика, за то што су његови ученици уволшебним ничином“, певали
по нотама химне које нису никад чули. Њега је спасло само заступање папино.
Готово највећа тешкоћа била је изучавање латинске граматике. Обучавање тога предмета било је по Донату. Донат је био написан ва римску децу. То је била граматика свога рођенога језика, а по њој су морали учити и млади Французи, Немци и Енглези, који тек што су почели разумевати латински језик. Сем тога, она је предавана рђаво и с великом муком. Виши курс латинске граматике изучаван је по Пос пај-у Александра из Виледе, — упуство које је било мсписано многим вежбањима, која нису била потребна никоме и ни за шта, и која је мало ко разумевао. Писци ХУГ века несравњују њега бадава, без разлога, са оним лавиринтом из грчке митологије где је живео минотавр.
Кад је у почетку ХУГ века учени Неттап Визећтиз (+ 1534 г.) покушао да противстави Постаје своје упуство, не само да су на њега просули читав пљусак поруга — Безна, ђизтаа, ђилло него су неколико поборника традиције чак тражили од духовне |
власти да се осуди као јеретик!! Тако исто за јерес оптужен је био =
и Херман Торентин (+ 1520 год.) само за то. што је он, коментаришући Росбчпаје, усудио се учинити у њему неколико исправака.