Učitelj

КО БИ ОЕВ но сар 925

У Рашиној књизи приче су и беседе унетб поступно, најпре лакше и простије, па теже и апстрактније. Тако му приче иду овим редом: «О сејачу“, па о «Милостивом Самарјанину», па о «царинику и Фарисеју», «0 неваљалом сину», «0 послушном и непослушном сину», «о немилостивом слузи», «о најамницима», «о шеници и кукољу»“. «о злим винограда рима», «о даровима», «0 богаташу и Лазару“, и најпосле «о вечери.»

Уз сваку причу дошла.је у почетку напомена о томе, какав је узрок изазвао ову или ону причу, а после приче долази симболичко разјашњење момената и лица у причи. На послетку долазе изведене у кратким изренима —- поуке, које та прича даје. Ове су поуке, што је врло важно и корисно, штампане крупним прним словима, да се лакше уочо и упамте.

· Беседе ву унете такође према лакоћи и поступности са поукама и изрекама,

- Колико је добро што су у овој књизи приче узете поступно и што имају узе, сваку краће изреке за памћење и записивање, добро је и то, што овај уџбеник има и слика, које објашњавају по некад садржину а уз то забављају децу. Да их је више било би боље. . У

Изрази и реченице у овој књизи лаки су за разумевање, а извођење поуке кратко и појмљиво, а за дечје прилике примењено. Вредело је за бољи преглед сваку причу са својим додацима одвојити од идуће или широм проредницом или сваку почети са нове стране од озго, те да поједина. прича падне у очи.

Ми препоручујемо ово дело као врло подесан умбеник за хришћ. науку у дотичном разреду, како за учење и потсећање ученога, тако и за, лектиру ван часова. А слике, одабране и смишљене моралне изреке уз сваку причу, лак језик и поступност у раду, којим се грађа излаже, чине новину у упбеницима ове врсте, а тиме и нашу препоруку оправдавају. А кад се на крају узме, да упоређена са садржином исте врсте у књизи стручна човека у хришћ. науци, "као што је Ј. Илић, нема никаквих научних грешака ни вери нашој супротних тумачења, онда она и сте стране заслужује пажњу а нарочито кад је методски изради учитељ, т. ј. човек, који је тај предмет дуго времена практички предавао и уверио се, којим га путем деци треба А и каквих се методеких странпутица у њему треба. чувати. С. С. С.

2 О СТРАНИМ »

Џрег Ффјее Вебогтђевтећипсеп а! дет бећтеће Тез пабигкевећећ Пећеп Птегттећв хоп Вг. 0. Зећтећ ; башеат, Уемаг хоп Егулп ХМагеје, 1897., стр. 68 на 8". (СВРШЈЕТАК.)

Доиста не смемо се подавати утопистичким надама. Биолошка настава, као и у опште школа, није у стању, да материјалазам из света са свим протера. Али у заједници с осталим наставним предметима, који ју у овом правцу много пута далеко надмашају, треба. од своје стране да помогне, да буде боље. Изрека: „Будите бољи, па ће ц бити боље“ важи и за биолошку наставу, и ако у ограниченој мери. =

Ако с Хербартом поставимо као циљ целокупне наставе: произвођење многоструког а равномерног интереса, то је тиме већ