Učitelj

930 : | ПРОСВЕНИ ЗАПИСИ

професор физике у механичарској школи у Женеви, а изнашао га је у нади, да ће помоћу њега произвести нарочите звукове, који би могли изазвати или некако појачати појаву чувења код глувих. Г. Дисо је у друштву с још два друга Француза (Жорж Жобер и г. Бертон) комбиновао микронограф најпре с телефоном, а по том са синематографом и тако апарату дао и другу употребу. Али је за пас од највеће важности његова првобитна намена — за глувонеме. Сам овај микронограф управо је један апарат за понављање звукова. Његов ближи опис излишан је на овом месту, а ми само помињемо, да се он састоји из једног Фонографског добоша, који помоћу једне дршке покреће један микрофон. Ако се на уобичајени начин изговори н. пр.каква реч, те се потресе осетљива површина овог добоша, и добош окрене око своје осовине, то ће звук, који он издаје у обичним приликама, бити знатно ојачан услед микрофона, који га дочекује и предаје једном телефонском пријамнику. Овај телефон се управо и ставља на уво глувонемог. — С овим апаратом чињена су већ врло интересна проматрања и ми се користимо скорашњим саопштењима Р-г. Лаборда, члана париске медецинске академије, да изнесемо и принцип, на коме се оснива употреба овог апарата и резултата, који се од њега очекују.

Помињући методу Јакова Родрига Перера (умро 1779), данас у опште употребљену у школама за глувонеме, методу говорења с усана, Р-т Лаборд износи да је микронограф најдрагоценија допуна ове методе. Доиста, Физиологија нас учи, да је довољно изазвати радњу оног можданог центра, који опажа звуке, и радњу љегових сродних делова, па да се изазове радња другог ценгра, центра за слушно памћење, и да се тако одмах изазове нервни импуле, који производи и регулише артикуловане звуке. Ога два нервна центра, који су код младог глувонемог неразвијени, неактивни и поступно се атраФирају, почињу се препорађаги, појављивати, чим их будемо у стању вежбати, па најпосле и остану као употребљив орган. У оваким случајима рекли би физиолози, упогреба или вежбање стварају орган. — С овог гледишта полазећи, питање о глувонемима своди се на "то, да се нађе средство, које ће надражити било слушни нерв, било осећајни (сензитивни) центар, који су као успавани код глувонемог. Но г. Дисо и полази од овог акта — почетак радње једног нерва или џерцептивног центра зависи не само од јачине, већ и од пророде средства, које производи надражај. За један исти нерв, за један исти нервни центар облик бола (што би се могло назвати каквоћа или квалитет бола) варира према томе, да ли је надражај нерва произведен механичким штипаљем, опекнућем или надризањем помоћу какве киселине. Из тога, што човечији глас па чак и обичпи шумови, н. пр. удар чекића у наковањ и т. д. не потресају глувонемог, не може се закључити, да је у опште немогућно изазвати код њега осећај звучних таласа,“ произведених под различним приликама. СО тога је г. Дисо и предузео конструкцију једног апарата, којим би производио нарочите звуке, и то такве, који би се могли готово без границе појачавати. У том начелу је тајна његовог успеха. Његов микронограф доиста потреса код глувонемих било акустични нерв, било онај, опажајни центар за звуке; ови органи пак и до сад су код њих постојали, али није било могућно на њих деловати. 5

1 Као што је познато, звук се распростире у облику таласа