Učitelj

ПИТАГОБРИНА ШЕОАЛ : 861

пријатељима, у чију се помоћ надао. Па окружен гласом о важности и помоћи свога подузећа Питагора подиже на своме малом добру: „Завод за вежбање у наукама и благонаравствености,“ Овај завод Питагора је подигао по примеру свештеничких школа у Египту и Вавилону. Сам распоред зграде био је овакав: у средини зграде била је пространа дворана за учење. Она је личила на храм и сма= трана је као права светиња. У наоколо су били станови за учење и учитеље. Уза сами завод подигнут је врт, у коме су се ученици обучавали корисном раду. И тако је у Питагорином заводу негован и ручни рад, који је истински одговарао потреби народној.

Трошкови око издржавања завода подмиривани су из опште благајнице, у коју је уносио сваки ученик свој иметак.

Главна тежња, Питагорина завода била, је: да се строгим и озбиљним животом и разумним радом препороди друштво човечје.

Младићи, који су хтели ступити у Питагорин завод, живели су. у највећој љубави и пријатељству. И заиста, ту су била оличена, она узвишена, начела, што их доцније изнесе највећи друштвени реторматор. А поред тога, ученици су поштовали и сматрали своје учитеље као неко више биће. Реч учитељева била, је за њих света и одлучна у сваком послу и погледу.

_У овај завод није могао ступити сваки, који је хтео. Питагора, је бирао младиће за, свој завод. При избору младића строго је пазио да дозна: како се који младић владао од детињства па до дана ступања у завод. И само је оне младиће примао у свој завод, за које је са пуно вере дознао, да су своје родитеље поштовали и да су се још од ране младости клонили неваљалих дела. За тим је психолошки посматрао држање младића, црте њихова лица и начин говора. То му је било мерило за оцену њихове нарави и даровитости. Овакав поступак Питагорин при избору младића за свој завод имао је јаког утицаја на домаће васпитање. Родитељи су почели полагати већу пажњу васпитању своје деце, но што су то чинили дотле.

Кад је младић био примљен у Питагорин завод, морао је најмање три године бити уискушенике. У низу тих година, »искушеник“ се вежбао: у послушности, покорности, издржљивости, умерености и доброчинству; а одвикан је од сујете, нечистоће, неумерености, среброљубља и других страсти, које тада беху светом овладале.

Који се „искушеник“, у току три године, показао у свему ваљан, прелазио је у „више одељење“ и важио је као слушалац. Олушалац се морао вежбати у слушању и разумевању науке, коју му је учи-