Učitelj

% 116 РАСПРАВЕ П ЧЛАНЦИ

Кад би се утврдила грађа, свака би школска општина одредила буџетом суму за преписивање, а за онолико примерака, колико је потребно дотичној школи. Ово се не би поверило једном лицу, већ би по могућству сваки оделити рукопис радило друго лице, да би што већма били заступљени различити рукописи.

Као што се види овај начин са своје тешкоће није примамљив, али није ни неостварљив. Кад би се то мишљење: делило и од оних, који инспиришу предлоге за. реформу основне наставе, с тежњом, да се помоћу ње подиже народна. култура, кад би се једном остварила општа жеља учитељска, да општински прирезом рукују државне власти, а учитељи да буду одговорни рачуноиспитачи за школски прирез. утрошен на школске потребе, руковаоци школском благајном, — овај предлог својом садржином не би био сметња. остварењу.

Дотле ипак треба нешто радити.

Општинске архиве имају маву окончаних грађанских спорова из прошлих времена, где су парничари одавно „изумрли. Има пуно наредаба државних власти за сваковрсне послове, писане од различитих државних служилаца, које својом садржином нису ни неприступачне ни саблажњиве за ученике. Наставници би из ове огромне архиве: могли средити извесан број рукописа за употребу у школи, | а на сврху вежбања у читању. Предмети од вредности могли би се узети и на реверс од руковалаца. Не би било од штете изабрати и по који кривични спор с моралном тенденцијом. При објашњавању ових рукописа, пала би многа, разлагања и тумачења потребна свакој кући и сваком грађанину. Има наредаба чија се садржина однови на сеоску привреду, пољску и сточну. Ма, да не делим мишљење, да, се помоћу књига ствара привредни напредак, ипак прописи ове врсте, поткрепљени ауторитетом државним, нагоне на мишљење и траже објашњења за правдање побуда, које су изазвале извесне мере. Стара уређена политичка.

«