Učitelj

1: РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

на себичност. Дете се јуначи, да би сијало као приповедач, хвали се, да би му се други чудили, вара, да би се од штете сачувало или да би створило за се згодан положај; одриче, да би избегло казну, претвара се и ласка, да би се допао: увек је „ја“ оно, чему лаж мора да служи, с малим изузетком. Ако је пак ова себичност искорењена код детета, то ће и са љубави к истини код њега бити са свим боље: То можемо постићи, ако взадовољавамо оправдање захтева себичности, самољубља, частољубља, а. неоправдане угушавамо. Мали хвалиша, који са многим стварима меша много шта, што је измишљено, у своме причању, влада, се са свим себично, хоће да важи као добар приповедач, хоће да му се чуде као добром друштвењаку, или хоће, ако прича, за, своја сопствена јуначка дела, да му се дивимо. Приметили се та рђава намера, то је оштра, напомена сасвим на месту, коју у поновном случају треба у опипљивом облику још јаче употребити, да би своје измишљање приче мало пстинитије причао, и да би се над тим могао уздигнути. Ако само неколико пута добије непријатно искуство, да се не може свуда наћи људи, који би веровао његовим измишљотинама, то ће онда већ бити обазривији. То је негативан начин поступања овом врстом лажи, а има и позитивни! Треба. задовољити частољубље дечје правилним путем! Приметите ли, да Ваш син из задовољства кити неверно своје причање и чињенице лажно износи, то га одмах казните на, поменути начин, али му такође још и кажите: „Видиш, да није никаква вештина лажне ствари причати и још тврдити, да је све истина. Теже је, али је много лепше да увек истину кажеш. Запамти све тачно, па онда причај твоје доживљаје што је могућније опширније, верније и савесније, то много боље звучи, него ли твоје измишљотине, које само глупаци могу да ти верују.“ Хвали ли се које дете својим радовима, то је по кад с тога, што код своји васпитача никада не налазе одобравања ; његова јака тежња К частољубљу нагони га, да такво одобравање сам створи на неправилан начин — претераним хвалисањем. Родитељи и учитељи често сматрају, да је свака похвала учињена, деци опасна и непрестано куде. Но не помишљају, да се тиме јављају у очима деце као лажљивци, јер деца брво пронађу, шта је неправо и неистинито; још више они својим покудама без срца отежавају и иначе тешку борбу с