Učitelj

ПЕДАГОШКА ПИСМА 127

претње, у опште да пазите на Ваше речи. Акб тога нисте свесни, то не ће ништа помоћи Ваша морална срџба на лагање синовљево; — то ће бити комедија и ништа више.

Али би пак било врло лудо поступати, односно казнити, са свима лажима на један начин. Овде је главна ствар мотив, јер лаж није детету циљ, већ само средство за извршење каквога циља. Пре свега не треба узети, да је све лаж што дете каже, и ако је дете у хитрини, из страха или из лакомислености заиста лагало, то се не треба на, мах расрдити и тужити на поквареност дететову. Једна овбиљна напомена: „Промисли се само, кажи истину !« па успех не ће изостати — ако је само дете иначе добро васпштано. Ако пак проста примедба не буде имала успеха, да дете поправи свој говор; то је-већ доказ, да је већ у многима, лажима дотле згодно успевао. С тога матере нарочито морају с највећом озбиљношћу да пазе на свој разговор код своје деце, јер је њима много теже да створе код њих поштовања, него ли очевима. А ако поштовања нема — онда су лажи врата отворена. — Малога хвалишу треба учинити пажљивим и на оно, што је нечасно и лудо у његовим лажима. „Ти се хвалиш, како лепо радиш гимнастику. Лепо. је, кад когод тако што може да каже о себи самом. Али је врло будаласто, ако си то све слагао и ако ништа не узмогнеш учинити. Добар човек мање говори, а | више ради!“ Малим застиђавањем, којој пак мора поново да следује мипрноћа, дете ће и само омрзнути лаж, јер му наноси тиме досаде. Мирноћа дечјих осећања пак после застиђености |(у ошште после сваке казне) јесте са свим неопходан захтев. Врло је лако уздрмати дечја осећања казнама, грдњама ит. д. али то није циљ васпитању; оно треба више да се уздигне до веће, моралне слободе. У наведеном случају мирноћа би се у томе састојала, што би се деци изнело, како се излагана хвала, може заиста и заслужити постојаном“марљивошћу и непрестаним радом.

При свакој лажи пре свега треба детету показати, да тиме највише себи шкоди. Ако је покушало, да се ослободи каквога посла неистином, а то му не помогне ништа, јер се посао свакојако мора извршити и то доцније за време, које је одређено за одмор, и у толико с већом енергијом мора доћи до краја рада. Познати лудост лагања још није довољно, већ је лажов мора и.признати као такву и сти-