Učitelj

ЛОГИКА КАО НАУКА 129

ПОУКА И

,

свима научницима. И као таква наука, чак и Формална Логика, и ако је сувопарна и не задобија духове својим Формалистичким излагањем, ипак има својих неоспорних заслуга. Кад се науке образују, кад стварају своје законе или ступају у препирку, позивају се на Логику и њене законе; а с друге стране, ко св бави каквим другим наукама, нада се да студијом Логике и њених закона изучи вештину мишљења. “

Логика је постала из проматрања мишљења људског. Посматрањем се нашло и увидело, да свест која хоће нешто да зна и упозна мора се кретати у одређевим Формама, мора ићи по одређеним основним законима. — Испочетка је логика била у форми једне емпириске науке. Па још и данас Формална Логика није ништа више до једна емпириска наука. Њена важност, састоји се у сакупљању и сређивању општих одредаба о мишљењу, како. те одредбе происходе, и како се из мишљења развијају.

Према томе дакле Формална Логика, требала би тачније да се зове емпириска, а не Формална Логика. Најзад, она не може сама ни да определи свој положај, да ли је Формална или није, пошто је зависна од система. Филовофије, као и од тога, у колико је она један њен саставни део. Према својој Форми, као емпириска наука, Логика је пробедефтика филозофије.

Посматрање Форама и закона мишљења, из којих се Логика и образовала, своди се у главноме на изучавање језика, који је орган и симбол нашега мишљења. Логика схвата и појима мишљење онако, како се оно у језику јавља и показује, по томе је она наука о израженом мишљењу. Она се оснива на аналогији између Форама мишљења и Форама језика, образовања речи и реченица. Емпирска. Логика, дакле, није наука о мишљењу по себи, него је само наука о мишљењу, како се оно у језику јавља. Све њене поуке и правила, почивају на посматрању мишљења у речима у реченици и на аналогији између самих Форама мишљења и Форми језика.

Посматрајући њену садржину ми тврдимо да је Логика Филозофска наука... И Логика је дужна да се бави појмом науке, јер она, истражује и изучава стварање и образовање науке у колико једна наука постаје и развија се из Функција мишљења. Мишљење је општа делатност; све се науке њиме образују; у свима наукама највише је рад мишљења; по томе мишљење је потребни објекат Филозофије. Констатујући ово ми наглашавамо да је Филозофија од увек имала пред собом задатак да постави и учврсти теорију мишљења, расуђивања и сазнавања. Она не испитује свет предмета, и ствари, него одмах истражује основни појам науке, који је прва

УЧИТЕЉ - : 9