Učitelj

154 ПРЕДАВАЊА

ваше представе. Али махнимо се тога говора, јер је прозашло што је било, него ми реците: је ли што пало на каси !

— Па задовољни смо, господине! Велика је срећа што смо вас синоћ послушали и данас дали две представе, иначе би зло по нас било, како смо остали без новаца.

Сутра дан отишли су глумци, ове тице селице, а Бог зна да ли су нашле где год топлије крајеве 2

Тек после пет дана дође ми Марјан гневан и на-

мргођен. == А га, то би с тобом Марјане, куд се деде ти за толико времена — упитах га ја некако шаљивим тоном. — Све си ми то ти крив господине! — рече љутито

и једва ме погледа испод очију. Ти мене наведе да пристанем с комендијашима, па да се сав народ спрда сада са мном!

Једва сам успео да целом том догађају дам невин значај, и да тако одобровољим мог иначе доброг Марјана!

~

ж ж

Прошло је од тог доба више од десет година, али ми је ипак сав, догађај свеж у памети. И кад се год сетим Марјана како у улози Мурата преврће очима, а нарочито како смиче и баца браду и бркове, ја се и нехотице засмејем, а у ушима ми, чини ми се, зазуји вика оне бесомучне публике: Марјан, Марјан, Марјан!!! Ивк,

ПРЕДАВАЊА

КОЛО ВОДЕНИЧНО дечја игра в певањем.

Јесте ли гледали децу кад се играју Јесте ли видели ону живост, јесте ли пратили оне покрете; — То је потреба дечја, то природа сама хоће, она на то децу нагони.

Јесте ли уз игре дечје приметили још нешто Зар вам није толико пута уши пробијала она вика, којом често деца прате пгре своје% — И то је нека потреба дечјег организма; изгледа да и то