Učitelj

БУЂЕЊЕ ПАТРИОТИЗМА зиколом 197

мери. Понављањем читанка постаје досадна. Досада. прелави у одвратност према читању, одвратноог која децу прати и по свршеном школовању. Отуда није никакво чудо што се не може одржати писменост у маси нашега народа. Узрока томе треба потражити и у животу нашег народа и у програму наше основне школе. Животни односи нашег сељака, не траже (много) писмености; основна се школа често задовољи моменталним успехом — крајњи резултати оба уврока стичу се у неписменост. Са свим би друкчије | било, кад би школа бар читање омладини омилила. Читањем би младић, ако не ширио круг свога знања, уверен сам, очувао своју тековину из основне школе. Само писмен човек имао би у нашој књижевности неисцрпан извор из ког би се запајао и љубављу према својој отаџбини и према своме народу. Мислим на наше Народне Песме. У њима има разноврсних мотива. Оне прослављају пожртвовање за отаџбину, оне хвале лично јунаштво; оне износе толике моменте у којима се огледа снага и прегаоштво нашега племена. Све је то изнесено у лепој и примамљивој Форми. Песничка душа нашега народа овековечила се стварајући ове песме; песничка душа млађих генерација. спажила би се национално овим ненадмашним творевинама народним. Не користити се њима био би неопростив грех. Овновна школа би била дужна да уведе младиће у лепоте народне поезије. Тиме би она обезбедила, трајнији успех; тиме би она непрестано загревала љубав према отаџбини, пи у младићу и у зрелу човеку кроз цео живот; тимо би се она довољно одужила и земљи и народу, бар са оног гледишта, са ког су исписани ови редови.

Народне Песме сам навео само примера. ради како би се лектиром и у школи и по свршеном школовању могло да утиче на буђење патриотизма. Осим њих, у нашој књижевности има још дела, на које не би требало заборављати кад год је реч о лектири за народ. ~