Učitelj

Ре

ШЕОлСКО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ 274

на том послу помогне делом и саветом. Позиву су се одазвали нај-

одличнији представници школски. Наравно да то неће бити лак

посао средити толики материјал, и дати систематски преглед толиких завода, од којих врло многи готово и немају никакве везе са државом. Али ће план ипак бити изведен. Исто тако не може се ни сумњати, да ће Енглеска у 1900. години и на пољу јавне наставе успешно се такмичити с другим народима.

Њене велике РибИс Чећооја (државне школе) заслужују потпуно свој стари и добар глас. Даље, основне школе у Енглеској су од 1870. постигле знатан напредак. А и међу вишим школама нарочито се истичу девојачке школе (М'отепг СоПегтез) на глас. Особито су велике напретке постигли Енглези својим техничким школама. Они истина још непрестано хвале немачке техничке школе, али им то не смета, да огромне напоре подносе, да своје техничке школе дотерају боље и од немачких.

ФРАНЦУСКА

Просветни буџет у Француској предвиђа за. 1898. годину укупно 198,878.000 динара. Главни издаци од ове суме чине се: на централну администрацију — 1,139.000; на Просветни Савет и генералне инспекторе — 290.000; на општа оделења у вишој настави — 150.000 дин. на академијску администрацију — 1,862.000; на факултете — 11,785.000; на благодејања у вишој настави — 484.000; на Школу Виших Студија (Есоје дег Нашез Ебпдег) — 318.000 ; на Вишу Школу за професоре (Есоје погтаје зарегјецг) — 215.000; на Колеж де Франс (вавод за научне студије) — 528.000; на Школу за живе источне језике — 159.000; на Есоје дев сћагфев — 75.000; на Француску школу у Атини — !08.000; на Франпуску школу у Риму — 72.000; на Јестаственички Музеј — 967.000; на париску опсерваторију — 253.000; на Централно метеоролошки биро 183.000: на друге опсерваторије — 284.000: на опсерваторију на Монблану — 19.000; на геодетски завод (Вигвац Фезв Топенидев) — 151.000; на Академију Наука — 687.000; на Медецинску Академију — 511.000; на јавне библиотеке — 217.000; на Народну Архиву — 912.000; на учена друштва — 95.000; на научну и књижевну помоћ — 1!86.000; на подстицање научника и књижевника — 175.000; на научне мисије и путовања — 275.000; на Етнографски Музеј 72.000; на Француски археолошки Институт у Каиру 923.000; на разне публикације — 1!63.000; на опште трошкове у средњој настави — 141.000; на народне лицеје (гимназије) — 3,809.000; на средњу наставу за женске — 2,063.000 ; на народно благодејање — 3,300.000; на општа одељења у средњој настави — 267.000; на инспекцију у основ. настави и на основну наставу — 2,321.000; на основне школе — 8,!10.000; на више основне, народне и занатске школе — 990.000; на откуп Ливеовог Института у Нанту 306.000; на вишу основну наставу — 2,330.000; народна благодејања у вишој основ. настави — 777.000; основна настава 12 4,108.500 динара; отварање нових школа — 600.000; разни други издаци —