Učitelj

546 _ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Жудњу за славом подстичу у младом срцу само неки аутори: „Желео бих да будем као Шекенир, јер је он био најславнији песник“, вели један дечко. Бити јуначан, слободан, имати добро друштво, ићи у рат и т.д. најчешће је идеал деце од 12 год. Девојчице што су старије то све више траже идеале у мушкима. Од девојчица са 14 и 15 г. има таких 67'/.. А налазе ли идеале међу женскињама, онда воле такве, које су се прославиле јунаштвом, одважношћу и т, д.

Овака посматрања и ислитивања врло су интересна и поучна. Вреди да

сваки на то пажњу обрати, а наставници нарочито. „Вев. Џе 4

Образованост становништва у Аустрији. — Од 100 становника ау“ „етријских преко 6 год, старих Умеју читати и писати Умеју само читати Не умеју ни чит, ни писати

м. жен. м. | жен. м. — жен. У Аустрији 68,46 – 62,57 3,17— 6,85 27,1'—81,08 »„ Чешкој 98,96—89,52 144— 3,8 4,60— 6,90 „ Моравској 91,40 - 84,38 9,81— 7,52 5,78— 8,10 „ Шлеској 87,10—79,80 4,10—10,95 8,20 — 9,25.

Највише неписмених има у Галицији, Буковини и нашој сиротој Далмацији. Аустрија се хвади како културу и просвету заводи у туђој земљи Босни и Херцеговини, а не вели ништа о том, какву је културу и просвету извела у Далма-

цији, коју као своју земљу држи већ. толико година. По „Вев. 06.“

Каке су измене потребне народним школама, у Галицији. =- У књизи једној која је скоро изашла, истичу се ове потребе за народне школе у Галицији:

Да народна школа буде установа земље, и да се издржава трошком земље деле, а никако појединих ошштина.

_ Да се мевни школ. савет укине, па да школама управља само окружни шко

„савет, који треба поправити,

Да се поправе наставни програми и уџбеници.

Школске потребе да добијају сиротни ђаци бесплатно.

Да су деца обавезна походити школу са 7. годином. и да школу походе 6 тодина.

Пријемни испит за средње школе да се укине,

За примање ученика учитељске школе захтева се, да су положили матуру

„средње школе.

Чешки учитељи за сталеж свој. — Скороу целом свету учитељство се „запоставља тако, да га претећи могу положајем и наградом они, који су исто спреме, а у мањем послу, па и они, који су. мање спреме а у мањем послу. Чак и они, који ништа даље нису учили од како су изашли од учитеља свог, и ти учитеља свог претеку, као да су далеко спремнији од онога који их је спремао, „очи им отварао и перо им у руке дао. У томе као ла се једна држава на другу угледа, пропуштајући овде-онде саме изузетне случајеве неке. Али, као што се по неерећи ва нас учитеље, државе баш у том угледају једна на другу, тако би и ми, учитељи требали да се угледамо на оно, шта раде свеснији и енергачнији другови наши за сталеж свој.