Učitelj

708 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

по неки веле да слути и на сиротињу. — Дете пак, коме увек пре: тиче после јела, биће богато п срећно.

На Ђурђев дан „ваља се“ свој деци везати црвен конац око гуше, па после иста неће тако лако да налете на какву болешчину.

Кад се дете нагло разболи, нарочито ако је лепо и напредног здравља, онда се верује, да су га урекле „зле очи“, Тада му се обично гаси угљевље. Ово врше жене, које то знају и које су обично старе. За овај посао оне узимају зелену каленицу, у коју успу тазе воде, па је онда принесу на прочеље до огњишта. Понеке још, ако имају, метуће у каленицу „стрелипцу“ (горски кристали или стопљени белутак од громовске ватре), после чега узимају голом руком или машицама по један жив угљен с огњишта и мећу у чанак. За овим три пута прекрсте шаком преко каленице, хукну и зену, па питају, шапућући: „Је ли урокр“ Сад ако угљен чвркне и потоне, значи да јесте. За овим се спуштају редом угљенови и при сваком спуштању пита се: „Је ли од: црних очију, плавих, граорастих или зелених 28 итд. Па ако при овим питањима потоне који угљен, онда значи да су таке очи урекле дете. Ну пошто има више једнаких очију, то оне на исти начин питају: „Ко је дете урекао“, намењујући при том имена оних жена на које се сумња, да су то учиниле. Кад и то дознају, ове мећу у каленицу „белег“ (конац од хаљина) од детета, па ако исти потоне дете неће скоро оздравити, а ако плива по врху дете ће скоро оздравити. — Пошто све.ово претхо-

дно учине, онда још једаред махну шаком у накрст преко каленице,.

хукну и шапућу: „Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче; у урока девет браћа: од девет — осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четири, од четири — три, од три — два, од два — један, од једнога нема ни једнога. Иди уроче у горске висине, у речне дубине, где петао не кукурече, где кокошка не какоће, где пас не лаје, где мачка не мауче, где се ђаволи скупљају, а одакле анђели бегају.“ Тако три пута, После овога дају ову воду да у неком суду понесе дотична, којој је угљевље гашено, препоручујући јој, да болесно дете истом водом умије по тлави и лицу, а угљеном да га нагарави по челу, длановима и образу. При гашењу угљевља оне казују и цркву, у коју треба дете однети. — Ваља знати, да ове врачаре неће никако да гасе угљевље у недељу или који други празник, нити у среду п петак, јер им се тада не види (погађање),

Ако је мати уверена, да јој је дете уречено, а неће да му гаси угљевље, онда она тражи од оне, на коју сумња, да јој је дете уро-