Učitelj

ИЗ НАРОДНЕ ПЕДагОГИјЕ 709

чила, да пљуне у ложицу, па тим њеним пљуванком замазне дете. Или узме од дотичне „белег“ на који накади уречено дете.

„Не ваља се“ ако мушко дете сваки час изува по једну чарапу, јер ће остати удовад.

„Не ваља“ мала деца да носе једнаке чарапице (једнаке боје пи величине), јер може лако да их урекну „зле очи“.

„Не ваља“ ако се роде два детета за годину (т. ј. првом се још није навршила година, а оно се и друго роди), јер слуте на. сирочиће. Исто тако слуте на сирочиће деца која се роде често (узастопце).

Да дете брже пође „ваља“ да му се табани намажу оним знојем, који остане на лопару при мешењу попареног пројиног леба.

„Не ваља се“ породиља да буде гладна, кад први нут задоји своје дете, јер ће после дотично дете увек бити гладно, због чега ће непрестано тражити да једе.

„Не ваља се“ мало дете купати у вече, јер је тада дан у назатку, па ће и дете бити назадно.

Док се дете купа „не ваља“ да му спремљене пелене остану празне, јер тако се слути да се сасвим испразне (дете да умре) или да у њих легне нека авет, која детету може да шкоди. да то мајке, у оваким случајевима, мећу преко пелена нож или дрво.

„Не ваља“ мати да љуби своје дете по табанима, јер неће брзо да пође. Исто тако „не ваља се“ мати да љуби евоје дете у главу, јер неће да порасте. ј

Ону, која прва донесе породиљи повојницу (која се обично састоји из проје, погаче или скваснога леба, једног лепо зготовљеног јела и стакла вина или ракије) „не ваља“ дуго задржавати у кући, јер ће после детету да се задржавају сватови, кад се буде женио. Исто тако „не ваља“ што од донете повојнице враћати натраг, јер ће детету да се врате сватови. — Колико поскурника буде ударено на оном сквасном лебу, који је послан на прву породиљину повојницу, за толико година неће породиља после имати деце.

Шовој детињи ваља да је исплетен од разнобојних вунених конаца (а СВ и белих), па после на дете неће долазити „ноћнице“, нит ће дете ко лако урочити. Исто тако „не ваља се“ повој прести ни плести у среду, петак или који други празничић.

Кад дете понесу на крштење његова мати „ваља“ сваки посао, којим ће оно у животу да се занима, да започне да ради, па ће после дете бити радно п вредно, и сваки ће му посао ићи од руке. А ако је женско дете, онда она „ваља“ да узме један црвен кончић

УЧИТЕЉ 42