Učitelj

ПСИХОЛОШКА АНАЛИЗА 435

ПенхолоШкА ДНАЛИдА ПОЈМОВА 0 СВЕСТИ И МАТЕРИЈИ ОД ПРОФЕСОРА И. ОРШАНСКОГ.

—- >

Да ли постоји у појавама свести нешто слично ономе, што ми разумемо под материјом у свету Физичком 7 Појам о материји, будући довољно еложен, садржи у себи различне знаке, пошто у тај појам ша. идеја о саставу материје — атомизам, за тим идеја Физичкога

поретка као маса, непробојност, вечност материје и т. д. Но ако се од идеје материје одузму сва та њена специјална својства, онда она увек у последњој анализи садржи у себи потврду нечега непроменљивог, стазног, што се појављује као вупротност променљивости и несталности, која карактерише сваку поједину појаву у природи.

Унутрашња сталност, независна од спољашње променљивости у времену и простору — то је оно, што чини битну језгру појма о материји. Философека анализа појма о материји доводи нас увек на то, да је тај појам тесно спојен са идејом узрочности, којој материја чини основу. Уједно с тим тај појам о материји није производ непосредног опита, који нам никада не открива сталност. Идеја о материји јесте производ логичног рашчлањавања ребсултата опита на два елемента, који се у њему појављују — променљивост и сталноет. Тако одређује начело материје Вунт.

Вишу појаву начела материје Вунт види у закону еталности, постојаности њене количине, не гледајући њезине спољашње промене и преображаје, који чине материјалну денову свију материјалних појава.

Идеја материје појављује се на тај начин као појам, најбитнији од свију наших појмова, који сетичу спољашњег материјалног света.

Ето за што ће бити потпуно логично почети анализу основних начела пеихолошког евета са расматрањем питања о суштини свести, која игра улогу психолошке материје, то јест, обнове целе те области појава. Пита се, ако се одели из које му драго конкретне психичне појаве, на пример из слике или представе сва одређена њена садржина, да ли ће у њој или од ње остати још штогод непроменљиво и стално, што би се могло ставити упоредо се материјом у Физичком смислу2 На то шитање сви сувремени психолози како Физиолози, тако и емпирици, дају одречан одговор.

'Минетерберг на пример, даје ову Фермулу: „Нема свести без одређена објекта сазнања, то јест, без одређених упечатака, предетава или осећања. Одузмите њих, нестаће и саме свести“