Učitelj

452 · РАСПРАВЕ И чланци и од свега обраћати пажњу на преводе класичних текстова. При том не дати деци да читају много, но умерено, али са разумевањем и исказивањем читанога. Нек уче на памет стихове, али који су пуни живих описа, богатих упоређења и који су проникнути високом моралном тенденцијом. Лепота стиховнога ритма много доприноси развићу бољих страна ума и осећања, доводи у хармониску везу облик са садржином песничког- производа и тон, којим се излаже навикава критичком посматрању, опажању и уклањању грешака. Веома је корисно, да наставник чита деци гласно, како би она имала пред собом пример за подражавање. Како и горе рекосмо, корисно је да деца причају оно, што би прочитали, јер то развија у њих навике да буду пажљива и да размишљају. Учитељ је дужан много и озбиљно да се постара, како ће оно што се предаје бити јасно и тачне, а све што се не буде разумело, да објасни у кратко и очигледно.

Нема ништа горе ни штетније, него допустити да код деце овлада збрка и нејасност речи и појмова. С тога је потребно дати деци, да говоре и пишу само о ономе, што им је добро познато и што је темељно и сигурно научено. У противном случају, у деце се може развити тај крупни недостатак, од кога пати мноштво људи лоше васпитаних, а то је да говоре оно што не знају, и не разумеју. Нужно је непрестано објашњавати и уз то давати деци задатке и питања ради контролисања у колико су деца усвојила оно, што им је предавано. Када деца сама добровољно запиткују и траже обавештења, треба се користити тренутком њиховог доброг расположења. и пажње и одговарати им вољно и живо.

Писмене саставе треба израђивати најпре на матерњем језику, почињати их са мањим дијалозима, причама, писмима и т. д. а по том оставити деци слободан избор теме. Не ваља учити напамет или мехавички целе књиге (како је то тада обично практиковано), но бирати одломке из дела бољих писаца. Уопште, на развиће дечјег памћења и палети потребно је уложити много бриге. .

У.

Костел (Сопзђеј) није био какав виђен писац, већ прост учитељ, необично жарко предан својој дужности. Он је одлично познавао и љубио децу а био је човек препун скромности и здрава разума. Много година био је он наставник и васпитач у школама Порт-Ројалским. Он је прикупио и изложио сва васпитна правила, која, су практиковали јансенисти, у књизи, коју је назвао „/ЛГравила за васпитање“ (Кегјев 4' баиваПоп). Навешћемо овде кратак извод из тих правила