Učitelj

464. РАСПРАВЕ ИН ЧЛАНЦИ

Знање и умење није довољно ни код вас надзорника; а учитим усавршавати се не само да није стидно, него је похвално.

Ако се, г. надзорниче, не слажете с овим, радо бих чуо ваше“ 5 противразлоге. | : Примите, г надзорниче, уверење мога поштовања и верујте, | да ово написах само у том циљу, да се поменута школска питања. не би погрешно узела и погрешним правцем упутила.

ДЈ. Н. а дрнмијннеј- =

ИЗ ПЕДАГОШКОГ ИСКУСТВА

па ес

„Педагогику, као науку, усавршиће и | допуниће сами наставници својим личним

чскуством.“ дитао. (СВРШЕТАК) 27. — Има наставника који поставе ђаку питање, па немају У: =

стрпљења да чекају да ђак на питање одговори, већ у највише случајева и сами одговоре на постављено питање. Оваквих наставника има и међу нашим професорима. Ова је навика по све штетна по наставу и ње се треба одвикавати. — При пропитивању ђак треба. да покаже само своје знање, за то наставници треба да ћуте све. док ђак не одговори, па ако буде одговор погрешан, онда да пита даље, али никако да одговара, јер при испитивању се тражи ђачко знање, а не наставничко. Ђаке треба у сваком случају навикавати на самостално мишљење, а кад наставник одговара у место ђака, онда ту од тога нема ни помена.... | =

'28. — Има ђака, који нерадо читају задате чланке из Читанке. Да се такви нагнају да читају треба по неки пут тражити од истих, да прво испричају дотични чланак, (т. ј; ако он буде подесан за причање), па онда да читају. На овакав начин ђак се најлакше хвата , да није читао.

ж

29. — Молитву у по неким школама читају ђаци тек Форме ради; избрбљају у највећој брзини оно што им каже учитељ, — и то је све. Међутим кад се молитва чита полако, тихо и разговетно; па још кад се по изговореним речима види, да иста молитва потиче из |