Učitelj

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ 485

Занимљиво је,да ни сама природа не истиче похађању школа такве сметње, као грађанска нетачност. У студеним губернијама, олоњецкој и архангелској, деца марљивије походе школу од оне у топлим губернијама подолској и бесарабекој. У "Вабајкалској и у губернији томској походе деца школу много марљивије од онеу губернијама херсонској и варшавској. Ступањ на коме се школство у Русији нажоли, зависи такођер и од тога, у колико становништво има утицаја на подивгње чпкола. Тако, у губернијама, које имају каку — таку општинску самоуправу, на школе се жртвује иного више, имају много више школа и много су боље уређене но у оним губернијама, где се ва школу старају еамо свештеници н држлва, који се за школу најмање старају.

Германизација пољске школске депе у Мознању. Из тога краја стижу „огромне жалбе против насилног понемчавања пољеке омладине, за које се средства ни најмање не бирају. У школе, где су деца пољске народности, постављају се за учитеље Немци, који не знајући ни речи пољске, принуђавају децу насиљем и бојем да изуче немачки језик. Примери, где је такав учитољ на мртво име испребијао пољеко дете, ннесу ретки Жалбе Пољака против тако сурових поступака учитељевих све ву чешће. Међутим сасвим је природно да је школа, у којој се не разумеју ученици и учитељ, права мучионица и за њега и за њих. Каквим се средствима служе Немци учитељи при германивирању ученика у Повнању, може послужити ва пример ово: Некакав учитељ наредио је својим ђацима да пишу оваке прописе; „Заветујемо се, да ћемо између себе зборити само немачки, онај је лола го би нав „од тога одвоаћао“. Учитељи приређују чешће излете са својим утеницима, као и друге забаве, у којим приликама деца носе заставе немачке, певају немачки и тд.

Школски лекари у Немачкој. И у најмањим местима Немачнх је већ завела школске лекаре. У корист те институције, немачко друштво „Пешвећет Уегеја ват бе. пећеће Сезепаћенврћесе“ (Немачко друштво за јавну здравственост), на своме секупу, држаном на дан 24 септ, прошле године, изнело је на дневни ред и диску„вију: „О вначају и вадаћи зиколског лекара“. У дебати су учествовали најбољи лекари — игијеничари и најбољи педагови игијеничари. Закључак, који је донесен том приликом а у томе питању, вероватно је имао утицаја и на одлуку општинеке управе највећег немачког града, немачког Париза, многољудног Берлина.

Та одлука своди се на ове тачке:

На сваке четири школе поставља «ве по један лекар, чије су дужности 1 шрегле деце која у школу долазе и испитивање њихове способности за школу; родитељи, или дечји стараоци у опште имају право присуствовати тим испитивањима, 9. испитивање и преглед телесних и физичких недостатака деце, која походе школу као неродовни ученици; то нарочито у погледу чулних недостатака, у случају по"требе могу се пзипитати и стручни лекари, специјалисте; 3. преглед оне школске У деце, за коју јаве родитељи или стараоци да због болести не могу школу походити 4. писмено реферисање на вахтев ш«олских власти: а) о вримећеним случајевима заразних болести или телесне неспособности школске деце; 6.) о примећеним манама и недсстацима у погледу шлолске зграде и школских ствари у опште, које рђаво утичу на здравље школске деце или њихових наставника; ђ. редован и правилан преглед школских зграда за време предавања и после истога; 6. посматрања из своје тужбене праксе школски лекар сме само тада дати јавности, када се претжодно о томе споравуме са претпостављеним му школским властима) 7. школски деари скупљају се с времена на време, те под председништвом кога члана швколвење