Učitelj

грешке, ученик Сергијев од узбуђења није умео помножити 17 са 13; инспектор, човек млад и неискусан, изабрао је за диктандо чланак тежак, а учитељ суседне школе, ЈЉапунов, кога је инспектор - замолио да диктује, говорио је сам у себи „не другарски“: дикту-

јући — изговарао је речи, не тако како се пишу, већ је готово гутао речи.

Навукавши помоћу жене ципеле и огледавши се још једном у огледалу, учитељ је узео свој чворновити штап и отишао на обед. У самом улазу у квартир директора фабрике, где је прављена свечаност, њему се десила мала непријатност. Он се наједанпут закашљао... Од потреса услед кашља слетила му је с главе капа и из руке испао штап; а када су из собе директора, чувши његов кашаљ, истрчали учитељи и инспектор школа, он је седео на доњим степеницама. _

— Теодоре Лукићу, то сте ви» = чудио се Тор

— Ви... дошли»

— А 10:

— Вама би боље било да седите код куће. Данас сте ви сасвим болесни.

— Данас сам ја таки, какав сам и јуче био. А ако вам – непријатно моје присуство, то ја могу ићи!..

— Ну, нашто те речи, Теодоре Лукићуг Зашто говорите тог Молим извини! Управо овде нисмо ми, већ си ти виновник свеча- ности. Нама је баш врло пријатно... опростите!... -

У кући директора фабрике све је већ било готово за свечаност. У великој трпезарији с немачким олеографијама и мирисом. _ здравца и лака, стајала су два стола: један већи за обед, други помањи — за закуску. Кроз прозоре преко којих су потпуно спуштене завесе, једва је пробијала полудневна, топла светлост... Собна тама, швајцарски изгледи на завесама, здравац, танко изрезане кобасице на тањирима — гледали су наивно, девојачки = СЕНРИментално, и све је то било налик на самога домаћина куће, малога,. добродушнога Немца, са округлим трбухом, п са ласкавим очима, Адолф Андрејић Брун (тако су звали домаћина) трчкарао је.тамоамо око закусног стола, као на пожару; наливао је рум, дометао у тањир и све се старао, како би угодио, развеселио, показао. своје дружељубље. Он је пљескао по плећима, завиривао у. оче, кикотао се, трљао рукама, једном речју, ласкао је као добро псето.