Učitelj

Он је дуго бирао, шта да пије, и направивши лице киселим -попиб је полурум некакве зелене ракије, затим је докучио себи

парче паштете, и после дуге муке изабрао је јајца и лук. У по“четку му се паштета учинила бљутавом. Он је посолко и тога часа "срдито је одгурнуо, пошто је паштета била пресољена. За обедом · Сисоева су посадили између инспектора и Бруна. После првога тањира, по давно заведеном обичају, почеле су здравице.

·_ — Сматрам за пријатну дужност — почео је инспектор – заблагодарити овде одсуствујућим старатељима школа Данилу Петровићу и... и... и... и Ивану Петровићу... — " суфлирао је Брун. — И Ивану Пегровиву Куликину, који не жале средства за школу и предлажем да испијемо за њихово здравље...

· —- Са своје стране — рекао је Брун, скочивши као опарен ја предлажем здравицу за здравље уваженог инспектора народних "школа, Павла Гењадијевића Надарова! Затресоше се столице, осмехнуше се лица, поче обично куцање чашама. Трећа здравица увек је припадала Сисоеву: И тога пута он би се подигао и почео говорити. Направивши важно лице и кскашљавши се, он је пре свега изјављивао, да он нема дара за говорништво, и да се није спремао да говори. Даље, он је говорио да је за четрнаест година његове службе било много интрига, подметања, као и денунцијација на њега и да он познаје своје непријатеље и пањкаше, но не жели показивати их „из бојазни да не поквари коме апетит“. Увек "товорко је он — учитељи добијају 200—300 а ја сити 500 рубаља и још мој квартир снабдевен је изнова на рачун фабрике. А У овој години сви су зидови обојени новим фарбама...

Даље учктељ је отезао о том, како су релативно довољно, сравњујући с провинцијским и државним школама, ученици снаб'девени писменим потребама. М свему томе, по његовом мишљењу, "школа је обавезна не газдама фабрике, који живе за границом, и тешко да знају и да постоји ова школа, већ човеку, који, не Рледајући на његово немачко. порекло и лутеранску веру, има _ руску душу. " Сисоев је говорио дуго, с прекидима и са претензи-_ јама на говорништво и реч његова ишла је тешко и непријатно. Он је неколико пута напомињао за некакве непријатеље своје, старајући се да говори с пребацивањем, понављао је, кашљао, неугодно мрдао палцем. Пред крај он се заморхо, ознојио се и почео говорити тихо, испрекидано, као да говори за себе, и свршио је говор не сасвем складно: