Učitelj, Sep 01, 1907, page 29

2)

је још научити децу да спајају те гласове, т.ј. достићи, да деца при погледу слова, могу да изговарају гласове не одвојено, већ спојено, онако, како их изговарамо у говору. Спајати, синтезирати гласове у речи при погледу слова — то и значи читати, и само постигнувши то спајање, достижемо тражени циљ: значи сва битност поступака у настави писмености, њихова основна задаћа и крајњи циљ, најважнији услов њиховог успеха, састоје се у томе спајању. Но вама је познатије од многих и то, колико је то спајање теже и за ученика и за учитеља упоређено с другим пословима наставним. Упознати децу са гласовима, научити децу, да их одвојено изговарају, помоћи им да запамте слова, навикнути их да разлажу речи на делове — сав је тај посао релативно лак за макар мало вештог учитеља. Но питање, како ће се деца научити, да спају гласове, како ће се тај посао поставити на што правилнију и целисходнију основу — то питање чак и код вештих учитеља често пута изазива сумњу, и често се пута Пе овако или онако, по упуствима теорије или практике.

Због такве важности питања о обуци спајању гласова, природно би било очекивати, да је оно у нашој педагошкој литератури добро обрађено. До душе ниједно питање основне наставе нема тако богату литературу као питање о методима обуке писмености. Но ако ви имате потребе да се њој обратите за објашњење питања, које нас интересује, онда би дошли до уверења, да је од послова, који улазе у састав обуке писмености, најслабије обрађен, баш тај најважнији посао — обучавање спајању гласова. У већини наших методика, у свима упутсвима за буквар и у појединим расправама посвећеним томе питању наћићете опширног мишљења о читању, као спајању гласова, о нужности обучавања томе спајању о томе, да је то спајање „тајна“, „секрет“, који се веома тешко открива, да је према томе обучавање спајању —- најтежи посао, али само кад деца појме тај секрет, она лако овладају механизмом читања. Но како да се објасни деци тај „секрет“, како да им се помогне да спајају гласове, и како да се напослетку приморају да изговарају спојено оно, што су она пре тога навикла изговарати одвојено — на сва таква питања упутства дају нека објашњења, већином кратка, општа и крајње неодређена, — једном речи, таква, којима се врло тешко може човек користити, а често је то и немогућно. Ево обрасца таквих објашњења: „Учитељ — тако учи у својој „Методици“ г. Ељницки, — показивајући редом слова која стоје, наређује ученику да изговори глас првога слова, другога,