Učitelj

2)

је још научити децу да спајају те гласове, т.ј. достићи, да деца при погледу слова, могу да изговарају гласове не одвојено, већ спојено, онако, како их изговарамо у говору. Спајати, синтезирати гласове у речи при погледу слова — то и значи читати, и само постигнувши то спајање, достижемо тражени циљ: значи сва битност поступака у настави писмености, њихова основна задаћа и крајњи циљ, најважнији услов њиховог успеха, састоје се у томе спајању. Но вама је познатије од многих и то, колико је то спајање теже и за ученика и за учитеља упоређено с другим пословима наставним. Упознати децу са гласовима, научити децу, да их одвојено изговарају, помоћи им да запамте слова, навикнути их да разлажу речи на делове — сав је тај посао релативно лак за макар мало вештог учитеља. Но питање, како ће се деца научити, да спају гласове, како ће се тај посао поставити на што правилнију и целисходнију основу — то питање чак и код вештих учитеља често пута изазива сумњу, и често се пута Пе овако или онако, по упуствима теорије или практике.

Због такве важности питања о обуци спајању гласова, природно би било очекивати, да је оно у нашој педагошкој литератури добро обрађено. До душе ниједно питање основне наставе нема тако богату литературу као питање о методима обуке писмености. Но ако ви имате потребе да се њој обратите за објашњење питања, које нас интересује, онда би дошли до уверења, да је од послова, који улазе у састав обуке писмености, најслабије обрађен, баш тај најважнији посао — обучавање спајању гласова. У већини наших методика, у свима упутсвима за буквар и у појединим расправама посвећеним томе питању наћићете опширног мишљења о читању, као спајању гласова, о нужности обучавања томе спајању о томе, да је то спајање „тајна“, „секрет“, који се веома тешко открива, да је према томе обучавање спајању —- најтежи посао, али само кад деца појме тај секрет, она лако овладају механизмом читања. Но како да се објасни деци тај „секрет“, како да им се помогне да спајају гласове, и како да се напослетку приморају да изговарају спојено оно, што су она пре тога навикла изговарати одвојено — на сва таква питања упутства дају нека објашњења, већином кратка, општа и крајње неодређена, — једном речи, таква, којима се врло тешко може човек користити, а често је то и немогућно. Ево обрасца таквих објашњења: „Учитељ — тако учи у својој „Методици“ г. Ељницки, — показивајући редом слова која стоје, наређује ученику да изговори глас првога слова, другога,