Učitelj

110

Најпоузданији пут, којим треба да дођемо до конштрукције антрополошких типова, јесте и вазда ће бити само испитивање индивидуалности. Означавање величине индивидуалне варијације за поједине знакове од огромне је важности по Антропологају, јер се у том индивидуалном варирању (мијењању) огледају процеси одабирања а разјашњују процеси у образовању раса.

Док се прије настојало, да се индивидуалне диференције што више изгубе у аритметичким просјечним бројевима, дотле се опет. данас обратно тежи за испитивањем величине индивидуалне варијације како цјелине тако и појединих људских група.

Да ли се ови морфолошки типови раса, респективно подраса у зоолошком смислу или као продукти укршта-

вања могу узети као различити варијетети о том има да пресуду изреку поједини случајеви. Го већ зависи од географског распрострањена дотичног у опште, онда од праисторијског развића дотичног народа, и напошљетку од ерголошких момената.

Одредити географско распростирање појединих типичких комплекса особина такорекућ један јединцати је пут, којим се долази до спознавања сродности раса; јер прије него што се почне дати одговор на питање о пољу почетку, мора се знати питање о пољу распростирања неке форме.

Теоретички најинтересантнији су прво они типови, које можемо анатомски анализирати на темељу извјесних комбинација знакова, а онда да ли ти антрополошки типови, заиста, одговарају природној групи у зоолошком смислу.

Добро треба опрезан бити па људске групе, које не изгледају тако јако јединствене, олако означавати као помијешане групе. Додуше, то је врло лако рећи, али је мијешање поред свег тог само једно од многих могућих тумачења а поготово никакво тумачење самог стања ствари.

· Обратно опет треба се чувати, да се хомолене групе не узму у исто вријеме као и најчистије и најпрвобитније групе, јер, као што локал и типови фамилије уче, помоћу просторне и физијолошке сепарације може се у току многих

генерација (покољења) и секундарно да развије овај хомо-

- генитет.

С овим смо већи додирнули оно тако много диску-