Učitelj

228

му се говори; а активно, проналазачко уображење, које се обично назива творачким уображењем, ствара оригиналне концепције, нарочито при уметничким производима. Детиње се уображење показује најпре у играма, а доцније у писменим саставима и при цртању. Ну претеривање у замишљању шкоди јасности и брзини мисли, и дете се забавља неким сањаријама, које немају никакве вредности.

У УШ. лекцији говори се, како се негују способносши мишљења. Дете почиње врло рано расуђивати. Оно брзо схвата сличности; оно суди по аналогији, али површно. Треба ученицима допустити, да слободно исказују, што мисле; али се погрешно расуђивање мора исправљати. Расуђивање ће бити тачно, ако дете добро познаје ствари, о којима говори. Дете не воли апстракције, које су ван његова домашаја. Апстракцији треба да претходе стварне представе, или конкретни појмови. Генерализацију вишег ступња треба раставити на простије генерализације. Треба тачно одредити изразе, које дете употребљава. Дете је више наклоњено "индукцији него дедукцији; јер свака дедукција претпоставља опште принципе и универсалне истине, а детиње су мисли посебне; дете има врло мало општих знања.

У 1Х. лекцији говори писац о неговању осећања. Осећања се деле у три класе: 1) лична или индивидуална осећања, као самољубље и частољубље, што се своди на егоизам; 2) симпатично или пријатељско осећање, које се зове алтруизам; овамо долазе и патриотизам п љубав према човечанству; 3) виша осећања, и то љубав према ономе што је истинито, лепо и добро. Неговање је осећања теже него развијање ума; јер осећање се буди у детета само онда, кад се оно стави у такве прилике, које су згодне за развијање природних диспозиција. Дете је у почетку саможиво; али се у њега рано јавља и симпатија према лицима, која, му дају неко задовољство. Детиње се осећање одликује живошћу, али оно брзо пролази. Треба дете зарана вежбати у породичној љубави пи у другарском пријатељству. Доцније" треба оно да упозна своју отаџбину и њену историју, па да је заволи. Осећаљња. се преносе и саопштавају. Родитељска љубав изазива детињу љубав. — Деца треба да чине добра и правична дела. У породици треба да буду нежна према својој браћи и својим сестрама и да поштују своје родитеље; а у школи треба да буду пријатељски расположена према својим друговима. — Егоистична осећања треба умеравати:; само у мртвих природа треба изазивати