Učitelj

41

Мировина учитељска осигурана је била такође овим уредбама, али су државне власти спречиле то за учитеље оси. нар. школа у Угарској и пренели их на државни мировински завод, а оставили су автономним уредбама само учитеље и професоре срп. виших девојачких и учитељских школа, гимназија и богословије, а тек ове 1908. г. припуштени су у автономни пензиони фонд саборским закључком и учитељи вероисповедних осн. нар. школа из Краљевине Хрватске и Олавоније.

Нове школске уредбе прописале су, да се заведу библио"теке поред свију осн. нар. школа на чему је Натошевић јбш као. државни чиновник отпочео радити, и данас нема на овој страни ни једне српске осн. нар. школе, која нема и своју књижницу.

Марта месеца 1867. године успостави се у Угарској поново земаљски устав, од 1848. године. По том уставу дође за кр. уг. министра богочасти и јавне наставе, славни мађарски вин, Барон Јосиф Етвеш, који је Натошевића затекао у државној просветној служби, и познавао његово поштење, дар и способност, те га је молио, да остане у државној служби, и ако је знао, да Натошевић не влада добро мађарским језиком, који је, по уставу постао званичан језик. Но Натошевић је волио заменити мађарску државну службу са службом у Србији, куда је већ пре тога био позиван од владе пок. кнеза Михаила, који га је још у Бечу као ђака. упознао и заволео, да и тамо реорганише школу и наставу народну, те он пређе још те, 1867. г., у Србију.

Чим је тамо прешао отпочео је свој посао, као и на 1 страни, са обилажењем основних па и средњих школа, које су му такође биле додељене.

На том свом путу наишао је и тамо на многе недостатке и поднео је 1868. године опширан извештај са сходним предлозима тадашњој влади. У колико су ти предлози нашли одзива не знамо, али видимо да је на брзо за тим 187 11. г. поникла учитељска школа, у Крагујевцу.

Можда би пок. Натошевић и у Србији развио био живљи рад на просветном пољу и донео многе спасоносне установе, да није, маја месеца, 1868. г. несрећни случај нагло прекинуо живот родољубивог Кнеза Михаила, те је у земљи настала „друга судија“, што рече Вишњић, и ПАОЛА се повуче још те 1868. Р. из државне службе те