Učitelj

450

ствена је тежња ка некој висини, — сваки жели бити бољи

од другога или у крајњем случају раван с другима, а овде

се официјелно и јавно испољава бити нижи од других. Природни излаз из тога наравствено-очајног положаја јесте одрицање од школе, од онога што се у њојучи, и испољавање своје личности у кривицама и нередима. Но и то може наступити само онда, када сазнање схвати унижење свога положаја и нађе за њ нови излаз.

У првим ступњевима образовања тога излаза нема, већ остаје један грозан утисак сопствене умне сиротиње и сопствене немоћи. На жалост, та идеја, благодарећи школи, пушта јаке корене, те је много омладине упропашћено тим сазнањем своје умне сиротиње, и чак

омладине даровите, од које би разуверив, је, могло бити велике користи, —- али разуверити ју смета та идеја, која се обдржава и снажи школским уређењем, у место да се уништава. — Како постају такви ученици > Ја мислим да овде утичу многоструки узроци узраста. 1 4е тај, ино неке индивидуе, достижући до извесног ураста, не добивају

у. исто време и развиће оних умних процеса, који су потребни у школи. Доцније они достижу и престижу своје другове, али у датом времену не могу ићи с њима у ногу. 2) што, благодарећи индивидуалним особинама раста, детету постаје неразумљива најпростија појава, чија неразумљивост изгледа чак п страна. Тако нпр., познато је, да многа деца не знају која је десна рука; по речима „једне учитељице варошке школе, у | разр. сусрећу се деца, која не знају да је књига написана с лева на десно, она и сама пишу наопако, и књигу читају у истом правцу, има деце, која нису видела воденицу на води, залазак сунца, И много других ствари нарочито код варошке деце. Кад такво дете дође у школу њему нико не каже како ће читати књигу, а оно не зна, па седи и мисли како ће то учинити. За то време. пропушта оно, што учитељ говори, и мало по мало постане слаб ученик.

Ако се деси да учитељ за времена покаже њему оно, што не зна, дете ће се поправити и постати, ако не најбољи, а оно средњи ученик.

У таквом случају више је него опасно називати такву

децу глупацима, због тога што међу њиховим несхвата-