Učitelj

453

новио литерарне беседе; тако једанпут тумачили су Шекспира, и од броја беседника уздигао се један ученик. Тај ученик из руског састава имао је стално двојку; другови су га знали као тупог и неспособног ученика. „Ја с ужасом мислим -— вели предавач — шта тај глупак може казати! ИМ, представите моје изненађење, у предатом, веома књижевнички израђеном облику изложио је своје мисли, које су у највећем ступњу богате садржином и неочекиване!“ Предавач и другови увидели су своју погрешку. Десило се, да је тај субјекат специјелно изучио Шекспира, мало се интересујући школском науком. Други пример. Једанпут предавач математике дође у разред на празан час и поведе разговор са ученицима. Рекли су му да код њих има декадент, који пише стихове. При том су показали на личност за коју је предавач држао да је толико глупа, да не само не може ништа схватити но и да није у стању ништа схватити. Разуме се, он га је замолио да прочита своје песме.

У тим песмама било је толико појезије, животне правде и свежине, да је био поражен и сасвим изменио своје поступање према рођеном песнику. Појмљиво изгледа и то, зашто су Дарвин, Песталоције, Балзак, Дирдо и др. с муком свршили средњу школу.

Ето због чега ја мислим, да би добро било испитивати ученике при ступању у школу са тачке гледишта њихових појимања, и комбиновати разреде са једнородним елементима.

Тада би курс школе био равномернији, и у разреду не би било слабих ученика.

Наша школа не може да мане мисао о избору најдостојнијих ученика и брине се о некој фикцији: изменити природу људи. Одбацимо то, забавимо се о ученику какав он јесте, и размислимо шта се може учинити за њега и сада. Мени се у том погледу веома свиди американска школа, где су за слабе ученике отворени нарочити разреди са нарочитим предавачима. Што не би и ми код сваког разреда оставили извесно време, у које би се скупљали слаби ученици и свршили би курс, негубећи годину >

Заиста је глупост. Ученик рђаво учи математику и због тога мора и друге године остати у истом разреду.

УЧИТЕЉ : 81