Učitelj

618

човек је обдарен разумом); 6) врлина (то је добра нарав, умети владати собом и другим створовима); и в) побожност (религиско осећање). То троје јесте главни посао нашег живота, да би се приближили крајњем циљу. У петој и шестој глави Коменски говори о потреби Баспитања. У човеку се од природе налазе клице да буде разуман, поштен и побожан. Али да би се клице развиле, потребно је рада и учења. Само васпитањем човек постаје човек. У главама 7. и 8. изложени су разлози да васпитање треба да почне у најранијем детињству (мајка је први учитељ). Али, ма да су родитељи природни васпитачи, опет зато свуда треба школе отварати. Коменски у глави 9. тражи: а) настава да буде обавезна за

сву децу, без разлике шта су им родитељи; и ђ) и женска деца да похађају школе. Ваља имати на уму, да велики педагог тражи ово у времену кад народ никаквих права није имао, већ је једино био дужан да обрађује земљу оних племића, у чијим је рукама сва власт била. ;

У глави 10. је изложено, да настава у школи треба да буде општа за све ученике. Наставом треба код ученика развити леп начин изражавања и способности за науке и васпитање ; облагородити им нарави; и будити у њима љубав према Богу. Даље Коменски износи (у 11. глави) како још нема школа, које потпуно одговарају свом задатку (ово пише у првој половини ХУП века). И доиста, слободно се може рећи да је он творац такве школе какву ми данас знамо. Тек после велике француске револуције било је могућности да се, више или мање, остваре идеали Коменскога.

У глави 12. писац се труди да увери читаоце, како је не само потребно већ и могуће да школе буду онакве како је напред речено. У глави 13. износи да је основица за поправку школа ред, који је душа свих ствари; вештина поучавања — то је вешт распоред времена, грађе и начина проучавања. У 14. пак глави казује, како се уређење школа мора извести из природе, у вези с радовима да се уклоне сметње. А за све то има довољно времена (глава 15.), јер је могуће продужити живот (умереност у свему, телесна вежбања и др.); време треба правилно распоредити и сваки тренутак корисно употребити.

Тек са главом 16. настаје Дидактика у ужем смислу, разговор о методи наставе. Основни је принцип: да поступке своје што више прилагођавамо ономе како природе поступа. Другим речима: прет-