Učitelj

838

знања, а упорни и неиздржљиви, са сељакањем скопчани свакодневни живот занатлиског пролетаријата, слободан од сваких традиција и сталних обичаја, не годи библиским утицајима. Дубоко незадовољство, које је заталасало широке слојеве тога пролетаријата, распростире се и на њихово образовање. Овде се добива још оштрија умна, морална и религиозна криза, него у претходна два случаја школовања. Спољним својим изгледом та се криза појављује код сваког појединог радника у неразумевању питања, у тешким уздасима, у ненаситој умној глади, која гута све што јој дође до руку. Жудња за знањем, тежња к образовању, свест о беспомоћи незнања, јако су развијени код занатлијског пролетаријата, и подстичу га да се жудно хвата свега, што му, макар по изгледу, обећава отворити све сакривене тајне природе и друштва.

Но такој тежњи ка новом оријентисању у сувременој стварности, стоје на путу многе препреке. „Као што сам се довољно на самом себи уверио — каже Гјоре — за већину то је са свим немогуће, јер је она од 6 часова у јутру до 6 часова у вече, и више, привезана за свој рад, у шумној и димљивој фабрици, често путујући по цео сахат до фабрике, а толико и да се врати, уморан, прљав и гладан“. Овоме треба додати још и друге препреке: тесни станови, брига за парче хлеба, немање средстава за куповање књига, а за тим свакојаке саблазни, којих има доста у пролетерском жпвоту, а међу којима прво место заузима пијанство. Отуда сва тежња радничке класе ка знању и науци своди се на пасивно примање општих фраза и места из популарне социјалнодемократске литературе, која је много распрострта код радничке масе.

„Три врсте образовања — каже Гјоре — које сам ја довде описао, у фабрици су преживели потпуни преврат. Под утицајем социјалне демократије она су се непрекидно рушила и прелазила у образовање социјално-демократско“. — Карактеристика, коју даје овом новом образовању овај бивши пастор, своди се на ово: К популарној религиозној и научној литератури пређашњега времена, придружила се у последње време и нова народна литература, која је уздрмала читав ред животних питања, разрешавајући их у сасвим другом духу. Питања живота и духа, економије и политике, били су подвргнути коренитом преиначењу. Популарисали су се списи Дарвина, Хекела, Штрауса и Ренана, Маркса и Енгелса. Радничке масе са великом жудњом су навалили на ту нову истину, нову науку, коју им је даровало образовано друштво, и