Učitelj

ПИО К 679

контроли како од стране општинске, тако и од државне власти. Општинска је власт школски одбор, кога бира општински одбор и који се састоји из 3 члана — школских одборника. Школски одбор у главноме се стара о школским потребама, но он свакога, пролећа врши и испит у школи, под председништвом једнога од својих чланова, који носи звучну титулу суринтендант. Сем школског одбора, у рад се често меша и председник општине, који сматра себе за природног домаћина свега у општини, па и школе.

Најнижи орган државне власти јесте изасланик — делегат — под чијом се контролом налазе све школе неколиких ошштина, које долазе у административну јединицу — срез. Он мора да пази, да школски одбор, који је врло често нехатан у својој дужности, марљиво врши свој задатак. На челу школа целога округа стоји инспектор, п, најпосле дирекшор школа, који је непосредно потчињен министру просвете.

Председници општина. Од општинских власти Де-Амичис у главноме описује председнике, за које вели да су више од штете, него ли од користи учитељу. Једни воле да се представљају као пријатељи школе, обећавају да ће учинити ово, оно, а у самој ствари не раде ништа, ако не рачунамо приређивање школских свечаности, кад се може налицкати и држати велелепна беседа. Други, су најнесноснији, јер сматрају за потребно да се активно мешају и у сама предавања. Трећи су сасвим равнодушни према школи.

Ево једне слике о посећивању школе оних председника, који сматрају за потребно да упућују учитеља у дужности:

„Он је ушао у школу у пратњи суринтенданта, дебелог кобасичара, који се љаштио, као свеже кобасице, повешане у његовом дућану. Председник је разгледао зидове и под, не би ли спазио мрље од мастила, али их не бејаше. Суринтендант, подражавајући председнику, прегледао је скамије. После неколико претходних питања председник је прешао на предмет своје посете. Он замоли, да деца читају најновије дело „Виктор Емануил хита, у Рим, кога је Тибар поплавио, 1870. год. Кад је читање довршено, он благим тоном рече:

— Добро. Но у сваком случају... не би згорег било да се с времена на време мења предмет. Историја цркве даје одличне теме.... Било је светих отаца, који су и у науции у многом другом постали велики људи... Тако ће се моћи двојако користити... А затим је корисна и разноврсност.

— Извините, господине председниче. Но ја држим, да је много боље не мешати два предавања. Деца већ уче Веронауку у цркви. Ја не бих желео да се пачам у туђу област.

— То ниуколико неће бити лачање, — само проширење предавања. — Извините, но да ли ви налазите што неупутно у теми, коју сам ја дао: |