Učitelj

128 УЧИТЕЉ

ниже). Задаће за цртање по природи беху ове: ђаци су имали да нацртају саученика у различитим положајима, столицу. Свете задаће задаване су у свим поменутим школама, и то у свим разредима; на тај се начин могао пратити годишњи успех деце на једном те истом објекту. Др. Кершенштајнер сабрао је сав тај материјал и колико је било могуће он га је и статистички и табеларно обрадио. Изванредни резултати оваког материјала ет туаззе п систематско поступање експериментатора зајемчавају ваљаност оваког експерименталног рада. Они уједно показују како се статика метода може згодно употребити.

Излагање Др. Кершенштајнера дели се у три одељка, од којих су први („Увод“) и трећи („Цртање под суделовањем наставе“) релативно кратки. Други одељак („Развиће дара цртања без систематског спољашњег утецања“) обухвата петину овог колосалног дела. У овом главном делу одлучују се поједине главе према изложеним сижеима: човек, животиња, биљка, обртни производи, представљање простора, орнаменат. Пошто се по нас значајни изналасци често пута понављају у појединим главама, то ћемо тај материјал овде средити према психолошким погледима. Развиће црталачког дара и његова релашавна висина. Према Др. Кершенштајнеру васколико цртање може се свести на три степена, које он означава као шематичко цртање, цртање по изгледу, ицртање по форми. Шема је онај степен, ког је нарочито обрадио Ру. Ливенилпајн (чије ћемо дело такође приказати у овом листу), и он тако цртање назива говором; дете овде не полаже, већ износи знаке и саставне делове предмета; о било каквој сличности са чулним предметима овде нема никаквог говора. Други степен, ког аутор врло незгодно крсти са „Егасћетипевветаввћењ“ јесте чулно репродуковање дводимензијалних ствари, а трећи степен, „Когтоетаваћењ“ (такође незгодан израз) бави се тродимензијоналима. У другом степену такође се тежи за правим приближавањем на оптички састав предмета; но, излагање је још посве на степену пљоснатог цртања, цртања површине; онде, где је то могуће, као у људи, дрвећа, цвећа, кућа и т. д. објекат се у скици износи. Трећи степен карактерише се излагањем ди. мензије дубине: ту се већ погледа перспективно скраћивање и истискивање, искрштавања и поклапања, и напослетку ту се испомаже са сређивањем читавог простора са једне полазне тачке и финим помоћним средством ваздушне перспективе. Наравно између главних степена налалазе се прелази, који се донекле испо-