Učitelj

216 УЧИТЕЉ

издаци износе 643.424 кр. особни трошкови порасли су према 1906.-6. школској години за 230.208 кр. због тога што су постав- | љена 92 нова учитеља, затим, што су издате многе петогодишње | повишице. Остали трошкови порасли су за 61.008 круна зато. што 5 ву у 1907.-8. школској години основане 32 нове ниже нар. школе. 4

Просечно има учитељ ниже народне школе у Хрватској и ЕСлавонији 1659 круна и 37 филера плате на годину; а просечао трошак за једну нижу нормалну школу износи годишње 3136 кр. | 16 фил. На једнога ученика паја 19 кр. 01 фил., а на једнога становника 2 кр. 08 фил. годишње.

У школској 1907.8. години било је 1650 школских здрада | (1537 државних и 128 приватне). У добром стању су 953 зграде, | у средњем 481 а у лошем стању 966 школских зграда. |

За школске књижице издало је свега 33527 круна. Сам град | Загреб дао је за ту сврху 820 круна. 4

Ученика је било је 378 304 или 14.400 целога народа Хр. | ватске и Славоније. У жупанији личко-крбавској била су 38.460 4 ученика (17.540, целога, народа), у модрушко - ријечкој 88.946 | (16.609), У загребачкој 79.507 (15369), У вараждинској 40.148 | (1442%), у беловарско-крижевачкој 44.581 (13.289), у пожешкој | 34.334 (18.219), У вировитичкој 90.840 (12л60), у сремској | 56.637 (14.280). У граду Загребу била су 7.142 учепика, што чини 9.549, целога рарода, у граду Вараждину 1120 (8.85%), у Осеку 3.216 (1 л8уф) и у Земуну 268 (16.689). Према. 1906.:7.. школ, години било је свега на. 10.881 дете више што чини 0.239/0 целокупнога народа. : :

Од тога је школу походило 953.887 деце, или 66.979 цело: куппога народа. 3

По народности је било 176417 Срба и Хрвата (86.920), Словенаца. 294 (0.140), Чеха 3.029 (1.49%), Словака 1.965 (0.979), Русина 798 (0.899). Мађара. 7.668 (8.189), Немаца 12.514 (617

Талијана. 134 (0.069), осталих народности 10 (0:089/). 4 По вероисповести било је 148.416 (18.129/0) римокатолика, 1.636 (0.80%о) грко-католика, 46.530 (22.920) православних, 4.5 (2.520ју) евангелика, 1.897 (0.940), израиљаца и 6 друге вер исповести. „Маргедак“ Српски девојачки интернат у Загребу. Приватна иницијати добро упућена, и када код ових који дају директиву послови: има довољно разумевања у послу, воље и пред»ности за рад издржљивости, енергије, може врло много да покрене, да уради