Učitelj

234 У чи ток 5

— Боже мој, — одговорио би овај, огрћући се огромним плаштом. — Метод... Без обзира на све успехе биологије, палеонтологије и ембриологије, ми не знамо довољно генезиса, еволуције, законе мишљења и свих човечијих способности у опште, да бисмо са потпуном увереношћу могли рећи: ово је најбољи метод. Данас нема општег метода. Сваки учитељ ради, што може. Управо, потребан би био метод за свако дете и чак метод за сваку способност,

— А у осталом, — додаде он, -— можда су то све саме глупости. Да ли у самој ствари постоји наука о васпитању “ Ако је Спенсер у праву, ако се природа свакога детета развија по непроменљивим законима, онда зашто не оставити дете дисциплини природе > :

Пошто је свршио са похођењем школе у Камени и околини. инспектор је приредио конференцију у Ратиевој учионици, на којој је присуствовало све наставничко особље из целе околине. Инспектор је говорио да су учитељи дужни да проучавају моралне и политичке карактеристике времена, како би се могли борити са. страстима и пороцима, какве може социјално друштво да пробуди у души детињој.

Испочетка је говорио тако, да су га сви разумевали, али се убрзо тако удзлио од предмета, да је већина његових слушалаца изгубила везу и седела са отвореним устима, као да им је предавао о вишој математици. Када је довршио, сви су ћутали, као поплављени потоком речи. У главама њиховим настала је таква маглуштина, да у том тренутку не би били снособни да предају ни о азбуци... Инспектор, обузет својим мислима, наиђе при излазу на председника општине. Није га могао познати одмах, затим му је похвалио све наставнике. Сви су га испратили до гостионице, коју не би могао наћи без туђе помоћи, а он је непрестано говорио, докле год му се не кренуше кола. После 20 минута вратио се за акта, која је би» заборавио. Затим је отишао, да се више никад не врати, и на растанку је рекао Ратпу:

— Сутра ћу вам послати књигу, 0 којој сам говорио.

Он није послао ничега, нити га је ко видео више. О њему је у Камени остала само успомена о огромном плашту, испод кога је извирао иеисцрпни поток неразумљивих фраза.

Учитељски типови. Де-Амичис је у своме роману описао како најбоље представнике учитељства, као што су Гали и Дели, тако и смешне и жалосне, пусте... Има и два Ратиева школска друга.

Један — добричина, но до зла бога бујан, за кога се не зна зашто је напустио војску ради школе, за коју није имао никакве способности, бивши гренадир Лерика. Други — Лабаро, — је једно

подло и гадно ништавило, који је, баш за то, што је ништавило који је, баш за то, што је ништавило, умео, у очима власти, да постане потпора раду и регзопа отапа та.

Лерика је вечито војевао и драо се у свима местима свога