Učitelj

514 УЧИТЕЉ

и практички. А време је одавна показало, да ни сељак не може више остати с ралицом, „која му је од баба остала“, и да је привреда данас помоћу науке, а нарочито помоћу Хемије, Физике и Физиологије, далеко измакла од онога

доба, када се земља обрађивала онако, како су је обра- | 4

ђивали наши стари. С тога и ми не смемо остати скрштених руку и допустити, да наше школе и даље спремају само чиновнике: а три највећа реда људи и најважнија занимања у животу једнога народа, да остану без школе, | без писмености и без благодети модерне науке. дато их | морамо отварати што брже можемо. Иначе би трговина. наша остала и даље само сензал туђе индустрије, занати би нам и даље пропадали а ми непрестано куповали туђе крпе и друге израђевине и тиме избацивали силан новац, из своје земље и потпомагали туђе раднике и фабриканте, а наши остајали да гладују. И наш привредник сељак би непрестано сиромашио све више, јер би и даље скидао са земље своје само једну десетину онога рода што би могао да га скида с ње, а девет десетина би му и даље остајало у земљи, као и до сад, на штету и његову личну _ и нашу општу, државну. А без јаче привреде нити се могу | | очекивати боље финансије, нити се могу задовољити већа, потраживања за војску, просвету, правду и друге уредбе државне, нити се може. очекивати какво благостање народно и државно. И за будуће државнике неће имати веће бриге од ове: да привреду народну унапређују и да по-.

мажу домаћу индустрију. А све ово не може бити без школа. И што њих буде више и оне буду боље уређене, то ће нам и ове две гране живота народнога боље напредовати, па ће онда и наша трговина добити други значај но што га има данас. А не учинимо ли ово, све ће више пропадати и наши трговци, и наше занатлије, и наш земљорадник; а то су грађани наши, и то пропадамо ми.

Култура јури као брза река, и што год дохвати то