Učitelj

12 У чи каје

сти образована човека. Но и код ових, код образованих, код најпросвећенијих и најкултурнијих људи није једнак тај идеалан човек. Па што је још горе, није то нешто одређено нити једнако ни код ког пебагога, ни код оних, дакле, који ово питање толико дуго и много претресају и пречишћавају.

Ако погледамо како разни педагози одређују пиљ васпитања и наставе, видећемо каког идеалног човека они желе достићи. У томе је код педагога права Вавилонска Кула, као што је лепо рекао др. Паја Радосављевић: „Монтењ истиче начело с претежношћу физичког васпитања, Русо наглашава природи — сходност. Базедов, Кампе, Салцман, Трап и наш фђениални Доситије унапређење среће и употребљивости за живот, Хердер, Нитхамер — хуманост, Опенсер, Франке — побожност, божанство, Шварц — богоподобије, Гразер — божанство, Нимајер — савршенство

и хармоничко образовање, Песталоци — образовање душевних сила и опште људско образовање, Дисшервег — саморадњу у служби истине, лепоте и доброте, Рунтолцер — слободу и само-

опредељење, Денцел — самообразовање, Круг — благоразумност и одрјешитост, Хербартш — морални карактер итд. ит,д.“!

Ето, таку разноврсност налазимо код стручњака једне исе науке п у погледу истог талпања! Може се рећи, да су то научари разних праваца, или т.ав. разних педагошких школа; али није много боље ни код оних који припадају једној истој педагошкој школи.

Таква је та наша педагошка одређеност и једнакост у питању васпитања н наставе. И сваки држи да је у праву и да је његово најбоље.

Ако се сад запитамо: Откуда је то тако; Откуда та неједнакост и несавршеност не у ономе што људи својим радом створе, него у ономе што теже да достигну, што у идеји замишљају као најбољи и најсавршеније %

— Узрок је само један: Човечји мозак није какав савршен апарат, није то каква савршена машина из које посао излази без мана и погрешака. А кад су машине различне, у разним приликама и временима и од различних снага покретане, онда и продукти морају бити различни. Човек ни Бога свог (а то му је највеће и најсавршеније биће) није могао смислити без погрешака и мана. Грчки су се богови нпр. и због жена завађали

1 „Просвета“ бр. 12. год. 1907.