Učitelj

ЦИЉ ВАСПИТАЊА И НАСТАВЕ |

јено, некад заједно, некад наизменце, некад мешовито. У том делању, дакле, може бити заједнице и подвојености; али у суштини циља васпитања и наставе те подвојености нема — циљ треба да је један и исти свима, који свесно раде да се одржи, развија и усаврши тај предмет њихова старања, који се зове деше.

А циљ овај не може бити, да се од- детета створи друго што, за шта Бог дете није дао, него да од тога, што је одређено да се човеком зове — буде човећ.

То је исто, као што се гајењем животиња и биљака, не може тежити, да од овце буде коњ, од голуба. орао, од шљиве јабука, од детелине пшеница, него што је било, то и остаје, а само се гледа. да буде савршеније и боље до највеће могућности.

Васпитањем и наставом, дакле, тежи се и ради на том, да човек буде какав најбољи бити може, какав се највише усавршити може; да се достигне идеалан човек, или, ако се то не може због оскудице способности које је природа дала, онда да се што је више могуће приближи томе идеалном човеку.

Идеалном човеку! А какав је тај идеалан човек; Је ли то нешто одређено, макар само у машти човековој %

Нели

То је баш оно, што је неодређено, врло неодређено, нејед-

нако и нејасно. То нема да видимо остварено, то само замишљамо. Али како замишљамо% — Готово сваки друкче. - Оставимо на страну оне, ноји идеалног човека замишљају какав он не може бити: Фантазијом се може створити крилат коњ, во, лав; мбже се врабац променити у сокола, итд. али се тако што никад и никаквим радом човековим не може остварити. Слично томе можемо замишљати какве идеалне, али непостижне људе. Но овде не мислимо на тако идеалног човека, него на човека каквог човекова душа најбољег пожелети може и човечји ум најсавршенијег замислити може, а какав се човечјим трудом достићи може.

Али и такав идеалан човек није сад, нити је био до сад нешто одређено и једнако код свих. Идеалан човек друкчи ЈЕ био у свести Хуна и Татара, а друкчи у мирних Словена; друкчије га данас замишљају дивљаци, друкчије Кинези, а друкчије Европљани. Али није ово различно само код равних народа, него и код једног истог народа. Друкчијег идеалног човека су тежили да створе Грци у Атини, а друкчијег у Шпарти; друкчији је да;