Učitelj

172 учити

иза многих држава. У школама је велики недостатак. Оскудица у учитељским снагама. Надзор над просветом слаб и нерационалан. Писменост у народу никаква и т. д. Свему томе узрок је недовољност средстава, која са државним буџетом одређују нар. просвети. Тога више не сме бити. Кад је јучерашња Бугарска. успела да повећа скоро са 2 милиуна буџет нар. просвете не сме ни СОрбија иза тога изостати. Ако је тачна поставка да је народна просвета темељ на коме се заснива цео наш друштвени живот онда се на просвети не сме више штедети. Народни посланици, а нарочито људи школовани у Нар. Скупштини и Министар Просвете — имају реч! =

Српска школа у Турској. Поводом наредбе Скопљанске полиције која је забранила рад свима наставницима срп. школа у Скопљу, који су српски поданици дошао је у питање опстанак српских школа у опште а нарочито учитељске школе и гимназије. Ова наредба је скроз. незаконита и показује да нови режим у Турској не само што није напреднији од старог већ шта више и гори јер су бар пређе наше школе биле, колико толико, на миру а сад им је и опстанак угрожен. По чл. 129 муарифске уредбе мумевелијама срп. школе није забрањено узимати за учитеље лица која нису турски поданици. Према овоме очигледна је незаконитост коју чине турске власти према српским школама и ми протеству-

јемо противу тога. =

Један ренегат. Помађарени Словак Јан Репчик поред тога што радом својим, као школски надзорник, служећи предано „мађарској државној идеји“ наноси тешке ударе Словацима народу коме и сам по рођењу припада, решио се да и иметком својим помогне рад противу народа свог. Јан Репчик поклонио 161.000 Кт. мађарском друштву „Решка“, које има главни задатак: да ради на помађаривању словачке деце.

дар је мало борбе са мађарима: Зар се мора трошити тај јадни Словачки

елеменат и у борби са недостојном децом својом: Ко ти ископа окоз Брат. За то је тако дубоко. За то је и рана без пребола.

Мн.

25

Универзитети и њихови слушаоци. У Европи постоје 124 Универзитета и на њима 220.000 студената. Броју Универзитета није увек сразмеран број ђака. Тако :

Немачка има 21 Универзитет са 50.000 студ. Италија има такође 21 Универзитет али само 24.000 студ.

Фравцуска има 16 Универзитета са 82.000 студ.

Енглеска има 15 Универзитета са 25.000 студ.

Русија има 9 а Швајцарска “ Универзитета (не треба нарочито упоређивати).

Највећи број студената у 1908. год. био је на Универзитету у Берлину (13.380). за тим у Паризу (12.980). Мн.