Učitelj
192 учитељ
Њутнових проналазака. Али ћемо ми најпре показати како је аутор
преписивао из Рознбергера.:
Исак Њутон родио се 5 јануара 1643 год. у Вулсторпу, једном селу у грофовији Линколну у Енглеској. Отац му умре на неколико месеци по свадби а и Њутон дође пре времена на свет. Пошто му се мати после три године преуда, Њутон остане код своје бабе, која се слабо бринула за његово духовно образовање. Тек у 12-ој својој години он оде у грађанску школу у Грентам, где се у почетку није одликовао ни знањем ни вредноћом; али кад се јави частољубље у њему, поста први ђак. Још се тада Њутон радо бавио мехавичким радовима, правећи сунчанике, воденице, орманчиће итд.
Тзаак Неуфоп пгде ап 5 јапџаг (п. 56.) 1648 ти М'ооја огре егпет Потје јп дег Огагзећа Шпсојп ја бег Маће дез 5А4ећеп5 Отапфћат сеђогеп. Зе Маљег збатђ зећоп епшсе Мопаје пасћ дер Уетта пве ппа Гзаак Незбоп Ката ај5 зећг зећлућећећезв Ја 2 18ћ таг Мећ Ра веле Миббег зјећ пасћ Аге1 Јаћгеп "тедег уегћејгабебе, зупгде ет дег Ођћш зетег ОтозаташЊег Шегсеђеп, ђе! зуејећег 50 еић зује сагијећеа Таг зејле сеје се АпзђИ пе сезећаћ. Егзђ јп зејпет 12. Јаћге ђезпсћбе ег фие Сбаазећше јап Оташћат ипа гађ аогб лцегзЕ Трг ејпаеп епа Бре ефеп па апећ зепје Пејаајсеп беШег; досћ та ће ег ђаја, пасћдет зеја Ећгсејл егтасћћ, 21 Чеп резђеп Фег 5ећше. Зећоп Чатлаја ђезећа ође ег 5јећ сегл џпа таесћашвећел АтђеЊен, ег уегјегНебе Зоплепићгел, Мати ел, апсћ Џете Зећгапке, Шзеће и. 5. У.
7 Пе
Аутор пише: „ „и доиста разун показује (по формули а = НЕ
где г означава даљину месечеву а и време оптицања око земљеу секундама) да месец за толико одступа у моменту свога пута од
«1 Г тангента.“: Ми тврдимо да та формула гласи: 15
Па 91 112, а = и
која се налази на стр. 71 и 72 те према томе не може бити штам-
парска грешка. Ево доказа.
Посматрајмо кружно кретање, пошто путања месечева елипса,
има веома малу ексцентричност. Замислимо да се месец налази на извесној тачци периферије круга, своје путање, тачци М, и да ту добије импулс. Он би се по закону инерције кретао праволиниски, униформно у правцу тангенте, која је повучена кроз тачку М. Али на њега делују истовремено гравитациона сила земље, услед које је он дошао у другу тачку на путањи, кругу М, То важи за сваки потоњи моменат времена. Спустимо му нормалу из М: на праву, која спаја средиште круга са М, и тачку пресека назовемо С, онда М С мери силу, која је месец привлачила земљи, која га је скретала са његовог праволиниског пута услед инерције. Ако значимо ту силу са |, онда имамо
МС = НЕ
6
кој
1. о. 11 Сен. р. 139. 2 Ист. нов. фил., р. “1.